Izvor: Politika, 13.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak veterana
DVE VELIKE I MOĆNE EVROPSKE DRŽAVE, Francuska i Velika Britanija, menjaju lidere. Dugogodišnji francuski predsednik Žak Širak odlazi u penziju a njegov naslednik na mestu šefa države je Nikola Sarkozi. S druge strane Lamanša, u Velikoj Britaniji, premijer Toni Bler prepustiće državno kormilo dosadašnjem ministru finansija Gordonu Braunu.
Gotovo istovremeni odlazak dvojice veterana političke scene Starog kontinenta sigurno je centralni spoljnopolitički događaj na evropskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prostorima. Čak i ukoliko se zna da su obe smene bile očekivane: Širak je samo čekao rezultat predsedničkih izbora i ime naslednika a Bler je već dugo najavljivao svoje povlačenje.
Iako su funkcionisali u potpuno različitim političkim sistemima Širak i Bler su, svaki na svoj način, ostavili dubok trag – i u svojim državama i u svetu. Francuski predsednik i britanski premijer su na vlast došli u poslednjoj deceniji 20. veka. Žak Širak je prvi put pobedio na izborima za predsednika Francuske 1995. godine a isti uspeh ponovio je i 2002. godine. Toni Bler je bio još uspešniji: laburisti su pod njegovim vođstvom pobeđivali na parlamentarnim izborima 1997, 2001. i 2005. godine.
O dometima, rezultatima i posledicama višegodišnje vladavine Žaka Širaka i Tonija Blera konačan sud daće vreme. Jedno je, međutim, nesporno: pomenuta dvojica evropskih državnika preturili su mnogo toga preko glave – kako na domaćoj tako i međunarodnoj sceni. Dovoljno je samo spomenuti da su Bler i Širak, između ostalog, bili umešani u najznačajnije svetske događaje kao što su intervencija NATO protiv bivše SRJ (1999) ili Treći rat u Zalivu (2003). Valja reći da je britanski premijer u vođenju svetske politike bio neuporedivo brutalniji. Ostalo je upamćeno da je u vreme napada NATO na SRJ Bler bio glavni zagovornik upotrebe i kopnenih snaga, dok je Širak odbio da uključi Francusku u rat protiv Iraka.
U trenucima smene kormilara u Londonu i Parizu nameće se i pitanje kakvu će politiku sprovoditi naslednici dvojice evropskih veterana. Prvi nagoveštaji ukazuju da se mogu očekivati određene promene. Posebno od Gordona Brauna kome ostaje malo vremena – do sledećih izbora 2009. godine – da Britance ubedi kako je laburistička politika najbolje rešenje za vođenje države. Na međunarodnom planu je situacija neuporedivo jasnija. Realno je očekivati da Gordon Braun krene više američkim, a manje evropskim putem.
Sarkozi je u odnosu na budućeg britanskog premijera u mnogo lagodnijem položaju. Pre svega zbog činjenice da je francuski predsednik, sudeći samo po ustavnim ovlašćenjima, jedan od najmoćnijih vladara na svetu.
I DOK FRANCUSKA I VELIKA BRITANIJA kreću s privikavanjem na nove lidere, Nemačka se užurbano priprema za junski samit G-8. Dolazak lidera osam najmoćnijih svetskih država veliki je izazov za nemačku državu pre svega zbog opasnosti od protesta antiglobalista i ekstremista svih boja.
Dosad su nemačkim vlastima prijavljena četiri protestna skupa – tri u organizaciji ekstremne desnice a jedan će pripremiti levičari. Ozbiljno se računa i sa akcijama antiglobalista a samo na protest organizacije Atak očekuje se dolazak 50.000 demonstranata.
Vlada u Berlinu pripremila je opsežan plan za odbranu gradića Hajligendama gde će samit biti održan. Već je sasvim izvesno da je reč o akciji koja znatno prevazilazi mere bezbednosti koje su sprovođene tokom posete američkog predsednika Džordža Buša ili Svetskog prvenstva u fudbalu prošle godine.
Najavljeno je da će u ovoj operaciji učestvovati čak 16.000 policajaca i 1.100 vojnika Bundesvera. Pripremaju se, između ostalog, i specijalni zatvori gde će preventivno biti smeštani potencijalni nasilnici.
Predstojeći svetski događaj u Hajligendamu skupo će koštati Nemačku – 92 miliona evra.
[objavljeno: 13/05/2007]
