Izvor: Blic, 24.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak gospode
Pre petnaest godina, snimao sam jedan film. Igrao je mlad svet, uostalom, i ja bejah mlad, a ulogu starog, pomalo dekadentnog, predratnog beogradskog gospodina igrao je Rade Marković. Jer, on je to bio: gospodin.
U tom filmu ima refren scena, dvoje mladih ulaze u nekih predratni haustor, a sa prozora preko puta posmatra ih svedok minulog vremena. Snimili smo njegove krupne planove na nekom drugom mestu, i sada je valjalo pronaći kapiju u koju će ono dvoje ući, onako kako ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posmatrač sa prozora vidi, takozvani subjektivni plan. Zamolio sam svog scenografa da pronađe nekoliko kapija koje odgovaraju miljeu međuratnog gospodskog Beograda i izabrao jednu.
Rade nije bio na beogradskoj premijeri, film je gledao na novosadskoj, u bioskopu koga više nema, u „Areni". Posle, na večeri, sedeli smo i pričali o filmu. Bio je zadovoljan celinom, pa i svojom ulogom. I samo je na kraju pitao: „A ona kapija, to vam je Goran rekao?" Nije, uzvratio sam, najviše mi se dopala od ponuđenih, to je Laša (Vladislav Lašić, veliki scenograf) doneo fotografije. „To je ona dole, ispod Kopitareve gradine, da", reče Rade. „Znate, ja sam rođen i odrastao iza te kapije".
Tako to biva, kada se stvari tačno poklope. Od svih beogradskih haustora, snimili smo baš onaj u kome se, dvadeset i prve godine prošlog veka, rodio veliki srpski, jugoslovenski, evropski glumac, profesor glume i gospodin, naš Mastrojani i naš - Rade Marković.
I dok sam, evo, smišljao ovaj tekst, ovaj mali omaž jednom od poslednje glumačke i ljudske gospode, stigla je vest da je umro još jedan veliki gospodin, Predrag Tasovac.
Ko će ubuduće igrati gospodu i otmen svet na našim scenama i u našim, sve manje gospodskim, filmovima? Koliko će mašte, napora i istraživanja biti potrebno da bi se bilo autentičnim ili, bar, uverljivim?
Gospoda odlaze.
