Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlaganje ne pomaže
Zube je važno pravovremeno lečiti da bi što duže trajali. Ukoliko neki mora da se izvadi, odmah ga treba nadoknaditi da bi se sprečilo propadanje drugih
U našoj sredini gubitak jednog ili više zuba je veoma rasprostranjena pojava ne samo u srednjem i starijem životnom dobu, već i kod mladih između 20. i 30. godine. Većina našeg stanovništva smatra da se starenjem neminovno gube i da je to normalna pojava. U Švedskoj, međutim, zahvaljujući preventivnim merama i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobroj edukaciji, najveći broj osoba i u dubokoj starosti ima svoje zube. Prema jednom istraživanju, u toj skandinavskoj zemlji jedan stomatolog protetičar godišnje uradi samo desetak totalnih proteza i to većinom kod došljaka, a kod nas stručnjak za protetiku izradi isto toliko, ali za mesec dana. Skloni smo da zube zanemarujemo sve dok ih ne izgubimo i tek tada postajemo svesni njihove važnosti.
Istraživanja koja su sprovedena u našoj zemlji ukazuju da su za gubitak zuba prvenstveno odgovorni pacijenti, a zatim i stomatolozi koji ih leče, kaže prof. dr sci stom. Aleksandar Todorović, upravnik Klinike za stomatologiju na beogradskom Stomatološkom fakultetu. Stomatolozi bi po mišljenju našeg sagovornika trebalo da se više angažuju na sprečavanju obolevanja zuba i isticanju značaja njihovog zdravlja, a tek potom na lečenju. Zdravstvena neobaveštenost roditelja i nedostatak brige razlog je što i deca često imaju karijes i što prerano gube zube.
– Prema istraživanju našeg Stomatološkog fakulteta u sredinama gde su sprovođene preventivne mere smanjena je bezubost. Međutim, iz svakodnevne prakse može da se zaključi da se zdravlje zuba pogoršalo i da bi trebalo ponoviti istraživanje da bi se planirale preventivne mere, ali i broj stručnjaka koji bi se time bavili.
Žvakanje je otežano
Najčešći uzrok gubitka zuba kod nas je kasni odlazak lekaru. Pre toga dugo se tolerišu bol, otok, infekcije i gnojenja. Kada ga bolest toliko razori da ne može više ni da se izleči niti upotrebi za nadogradnju, jedino rešenje je vađenje. Posle ove intervencije i prestankom bola za mnoge pacijente briga o zubima se završava, ali se procesi njihovog gubitka na tome ne zaustavljaju.
– Ako se ne nadoknadi prvi izgubljen zub, narušavaju se funkcije susednih koje utiču na gutanje, govor, mišiće, vilične zglobove i izgled lica. To se događa zbog toga što se susedni zubi pomeraju u prazan prostor i što se tokom žvakanja gube kontakti sa zubima iz suprotne vilice. U tom odnosu postepeno se narušava temelj „kuće” i remeti usaglašenost funkcija svih zuba. Promene u rasporedu mogu da nastanu već za mesec dana, ali su najčešće spore i traju četiri do pet godina. Rezultat je isti: gubitak jednog zuba je početak gubitka drugih.
Pomeranje iz ležišta može da se zaustavi, a time i posledice, ako se pravovremeno uradi nadogradnja nedostajućeg. Poslednjih godina i kod nas je moguće posle vađenja zuba odmah ugraditi veštački koren (implantat) na koji se postavlja krunica. Implantat može da nosi i mostove, a u bezubim ustima drže protezu.
– Jedna od najtežih nadoknada za pacijenta je totalna proteza za donju vilicu, jer ima mali oslonac, pa i kad je najbolje urađena, nije dovoljno dobra. Postavljanjem dva do četiri implantata postaje stabilna i ugodna za koriščenje. Strah od postavljanja implantata je neopravdan, bez obzira da li se stavlja odmah posle vađenja zuba ili kasnije, budući da je procedura bezbolna, jednostavna i brza, a pacijent već sutradan može da se vrati na posao. Međutim, svaka nadoknada ima biološku i finansijsku cenu. Implantati su skuplji od postavljanja mostova, ali su biološki isplatljiviji, budući da se okolni zdravi zubi čuvaju od brušenja, a time i od oštećenja koje utiče na njihovu trajnost.
Razlikuju se po kvalitetu
Kada izgubljeni zub nije moguće zameniti implantatom, nadoknada može da se uradi postavljanjem mosta ili protezom, navodi naš sagovornik. Na njihov kvalitet i cenu utiče i način izrade. Mostovi, krunice ili proteze mogu da se rade ručno ili uz pomoć aparata koji su kompjuterski vođeni. Koji postupak će biti primenjen zavisi od stanja vilice i zahteva lečenja. Postoji cela paleta po kvalitetu različitog materijala od kojih se izrađuju nadoknade. Pacijent, budući da se protetički radovi plaćaju sopstvenim sredstvima, može da traži da mu se uz račun izda i spisak vrsta i naziv materijala kao i procedura koje se primenjuju.
– Od svih protetičkih radova izrada proteza se najmanje menjala, one su i najeftinije, ali se razlikuju po kvalitetu i materijalu koji se ugrađuju. Izrađuju se od akrilata i tvrde su, budući da do sada nisu pronađeni odgovarajući kvalitetni meki materijali. Tačno je da pojedini stomatolozi izrađuju totalne proteze i od drugih materijala, ali oni nisu odgovarajuće rešenje. Ti materijali su zapravo namenjeni izradi parcijalnih proteza za kratkotrajno nošenje i to samo za pojedine delove vilica. Kada se koriste neodgovarajuće, ubrzavaju gubitak vilične kosti.
Svaka nadoknada ima svoj vek trajanja, upozorava dr Todorović. Totalne proteze se menjaju na četiri do pet godina, a parcijalne sa metalnom bazom mogu da traju i nešto duže. Po preporuci stomatologa peru se četkicama i kalodontom, a dodatna sredstava za njihovo održavanje i čišćenje su i posebne tablete koje se nabavljaju u apoteci. Tokom noći poželjno bi bilo izvaditi protezu da bi se zubna tkiva odmorila, ali nije neophodno. Neki je neprekidno nose, a pojedini skrivaju toliko uspešno da ni bračni partner ne zna da ih imaju.
Krunice se zamenjuju samo ako su oštećene ili ako su iz nekog razloga oboleli zubi koji ih nose. Uz svakodnevno održavanje dobre i pravilne higijene mogu da posluže 15 do 20 godina. Kontrolne preglede za sve zubne nadoknade treba obavljati kod lekara dva do tri puta godišnje. Pravovremenim otkrivanjem oštećenja ili sitnih naprsnuća i njihovim popravljanjem produžava se trajanje zubnih nadoknada.
Nedostatak novca nije pravi izgovor za odlaganje nadoknade izubljenog zuba, naglašava prof. dr Todorović. Na Stomatološkom fakultetu uz minimalne novčane izdatke svaki pacijent može da dobije parcijalnu ili totalnu protezu. Osim njih, mogu da se izrade i skuplje protetičke nadoknade, čak od najkvalitetnijih materijala i uz primenu najsavremenijih tehnologija. Sva protetička rešenja donose se timski u konsultaciji stomatologa različitih specijalizacija, da bi se došlo do optimalnih rešenja za čitav sistem funkcija zuba i da bi nadoknade bile prijatne za nošenje.
-----------------------------------------------------------
Posledice gubitka
Pre vađenja svaki oboleli zub se leči da bi se sačuvao koren na koji se postavlja krunica. Ako se zanemari nadoknada zuba, menja se izgled usne i funkcije mišića lica, a time i njegov izraz. Svako preterano angažovanje mišića remeti funkcije viličnog zgloba. Naročito je važno da se nadoknade očnjaci i bočni zubi, jer se gubi visina zagrižaja, brada i nos se približavaju, stvaraju se i bore, a lice dobija ptičji izgled.
Nedostatak jednog ili više zuba utiče i na izgovaranje glasova (šuškav govor), a pri bržem izgovaranju reči kapljice pljuvačke se raspršuju u okolinu. Osim toga, nedostatkom zuba sile žvakanja se nepravilno raspoređuju, pojedini zubi trpe veće opterećenja i njihova potporna tkiva brže propadaju. Takvi zubi se rasklate i u krajnjoj fazi troši se i vilična kost, pa se i nadoknade teže postavljaju.
Vera Bošković
[objavljeno: 09/03/2008]
