Izvor: Danas, 30.Dec.2015, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odjeci rimskih pijaca
U galeriji Cvajg, decentnoj, modernoj, prostoru s tajnom, izložba je Slavimira Stojanovića, opet izuzetna, on ne ume lošije od izvanrednog, opet nova avangarda, opet sećanje na zenitizam. Lutam ovim ulicama opijena i stalno mi se pričinjava kako odnekud čujem paunove. Milujem sok što curi iz cvetova, drveta što kriju pupljenje, zimski jasmin, ambru agave, sve to milujem, žeđ kamena i meke obale što ruše se u snu.
Ovde možete čuti u svitanja kad durski pupolje niski >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zvonici i tičice što kao crne note, nešto otkucavaju Morzeovom azbukom na čakavskom. Jutrom možete razabrati muzikalne odjeke rimskih pijaca, večne, to neko nudi dimljenog noja i med i borovnice i meko meso maslina i vino što pada na srce kao miris i dah onog jednog, bogolikog muškarca. Tokom popodneva sedimo na obali. Munja jednim drhtajem, kao odbljeskom sablje, deli nebo na dve kriške, kao belo voće što diše. Mene su ovde katkad boleli i prozori i noću cvileli kao škure. Ali i to prođe. Sada je oko mene samo noć što polako obećava dugu simfoniju kiše u četiri stava i ja se radujem tom tonalitetu vode kad se sva ta krhka poezija providne, crne magle, sruči na grad i potapa ga, dok kroz prve kapi proleću retke laste. Sedam uz prozor na kome tuberkulozno dišu zavese, duboko koncentrisana kao pred concerto grosso. Tonalit decembarskih kiša u Puli je h-mol. Tempo Adagio ma non troppo. Apasionata meseca. Nemojte me buditi. Ovaj moj san najviša je stopa budnosti koju na zemlji možete dosegnuti. Uprkos tome što je ovo planeta na kojoj se ne može ostati budan. Umesto vode, često vam ovde služe vino, savršenu mešavinu vedrine i tuge. Posle, zora vas gleda izbliza kao materino oko. Kameni zidovi su svuda, doksati puni nekog sitnog cveća, prozori u mozaicima, gdegde čista, od čađi i soli pocrnela slast gotike - to je ovaj grad, gde je svaki dan misa, misa solemnis i gde je svako buđenje utonuće u novu , crnu svilu snatrenja, koje se ovde nikada ne prekida. I imena ovog grada tajnovita su, kao molitva izgovorena brzo, pre potonuća Nojeve barke.
