Izvor: Blic, 25.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovornost za one koji atentat nisu sprečili
Specijalni tužilac Slobodan Radovanović rekao je za „Blic" da tužilaštvo i MUP rade na razjašnjenju svih detalja koji su prethodili ubistvu premijera Zorana Đinđića, ali da konkretni detalji nisu za iznošenje u javnost zbog ometanja istrage.
- Oduvek sam govorio i isticao da su mnoge stvari vezane za pripreme i pokušaje ubistva premijera Đinđića bile poznate određenim bezbednosnim strukturama i MUP. Smatram da bi do kraja trebalo razjasniti šta je dovelo do ubistva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ko je sve tome doprineo, ili inicirao, ili zašto ništa nije preduzeo da to spreči. To je znatno teži deo posla od krivičnog gonjenja neposrednih izvršilaca, ali mora da bude urađen. Posebno ističem neuspeli atentat kod hale „Limes". Kako je moguće da glavni akteri tog događaja odmah posle toga mirno šetaju ulicama. Pružanje odgovora na ova pitanja nije samo profesionalna obaveza, već je i moja građanska dužnost - rekao je tužilac Radovanović.
Presudom za ubistvo premijera Zorana Đinđića utvrđena je krivica 12 optuženih, ali kako je i sudija Nata Mesarović rekla, neka pitanja kao što su pobuna JSO iz novembra 2001. i odgovornost nadležnih državnih službi za propuste u obebezbeđenju premijera ostala su otvorena.
Prema mišljenju advokata Srđe Popovića, jednog od zastupnika porodice Đinđić, ovo suđenje nije rasvetlilo ni tzv. političku pozadinu ubistva. Međutim, sudija Mesarović je rekla da je Sud saslušao mnoge svedoke koji su govorili o političkim dešavanjima u vreme atentata. Sud je utvrdio da su prvookrivljeni Milorad Ulemek Legija i pokojni Dušan Spasojević doneli odluku da premijer bude ubijen jer su hteli da izbegnu krivičnu odgovornost za druge zločine zbog kojih su se našli pod istragom tada tek formiranog Specijalnog tužilaštva.
Optužnicom su ranije bili obuhvaćeni Aco Tomić, nekadašnji šef Vojne bezbednosti i Borislav Mikelić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, ali je tadašnji specijalni tužilac Jovan Prijić odustao od daljeg gonjenja. Pod sumnjama je u vreme „Sablje" bio i Rade Bulatović, sadašnji direktor BIA, ali ni on nije bio optužen.
U Specijalnom tužilaštvu je još ranije nezvanično najavljivano da će biti pokrenut postupak protiv predvodnika pobune JSO iz novembra 2001. Sudija Mesarović se u obrazloženju presude osvrnula na taj događaj i konstatovala da je jasno da razlog za protest „crvenih beretki" nije bilo hapšenje haških optuženika braće Banović, kao što su formalno navodili, već suprotstavljanje tadašnjoj vladi.
Kada je reč o propustima u obezbeđenju premijera Đinđića, njih je konstatovala i komisija Žarka Koraća u izveštaju koji je predat 13. avgusta 2003. U tom izveštaju je tada preporučeno da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem obezbeđenja" premijera Đinđića i izneli su mišljenje da je za to dovoljno 45 dana. Međutim, ta kontrola ni do danas nije izvršena.
Sudija Mesarović je konstatovala da neki državni organi, kao što su MUP i BIA, nisu dobro obavili posao, što je optuženima omogućilo da premijera jure po Srbiji da bi ga ubili. Ona je podsetila da je pre ubistva premijera izdata bela knjiga MUP-a Srbije, gde su tačno imenovane vođe kriminalnih grupa i da je stupio na snagu Zakon o organizovanom kriminalu. Pomenula je pokušaj ubistva premijera kod hale „Limes", 21. februara 2003. godine. Konstatovala je kako je svim nadležnim službama odmah bilo poznato o čemu se radi i da su i pripadnici MUP i BIA saslušavali Dejana Milenkovića Bagzija, ali da je protiv njega podneta krivična prijava samo zbog falsifikovanja saobraćajnih dokumenata. Ona je istakla i da su kamere na zgradi Vlade bile isključene dva dana pre atentata, a da je ulaz broj 4 u zgradu Vlade, koji je bio bezbedniji jer su u njega mogla da uđu vozila, korišćen odmah posle atentata.
Niko zbog tih propusta nije odgovarao, neki su čak i napredovali. Na primer, šef obezbeđenja zgrade Vlade Danilo Koprivica. Jedino je smenjen načelnik OUP Zemun Milan Miljković uz obrazloženje da je učinio propust zato što nije znao šta se dešava u Šilerovoj ulici.
Javašluk službi
Profesor Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju, kaže za „Blic" da je ubistvo premijera bilo relativno lako izvesti zbog nemara tajnih i javnih državnih službi.
- Ne delim mišljenje da iza ubistva premijera stoji neka teška politička zavera. Mislim da je taj narkomanski klan, zajedno sa delom JSO, bio dovoljno snažan da ubije premijera. Za to nije bila potrebna neka moć, s obzirom na to da su javna i tajna policija ogrezle u javašluku. Za to bi morali da odgovaraju rukovodioci tih službi, ali i neki političari iz premijerovog bliskog okruženja.
