Izvor: Blic, 23.Jun.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovornost
U zdravstvu Srbije nekako je previše lošeg tretmana pacijenata i aljkavog lečenja, a premalo etike i odgovornosti. Ona čuvena izreka utemeljivača medicine Hipokrata, parafraziram, da je božansko delo pomoći čoveku u bolesti i otkloniti mu bol, kao da se izgubila u gomili propisa, pravilnika, šaltera, potvrda, pečata i nemara.
Samo za poslednjih godinu dana, javnost se čudila i žestila uzalud, zbog lekarskog nemara umrle su dve bebe, život je izgubila jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trudnica, umrla je devojka zbog benigne intervencije na nozi, prestala je da diše devojčica zbog rutinske operacije na oku... I uglavnom nikom ništa. Lekarska komora je saopštila da ima blizu tri stotine predmeta koje treba da razmatra i odluči da li je bilo odgovornosti ljudi u belim mantilima. Do sada, od dana osnivanja, nisu se oglasili i rekli da je neko izgubio licencu i pravo da leči. Eventualna krivična odgovornost i sudske kazne za lekare tek su „prašina u svemiru”.
Koliko još smrti treba da se desi da bi pacijenti i javnost bili sigurni da će greške i loše lečenje biti sankcionisani. Zašto i kako je moguće da svih ovih godina ministar zdravlja nikada nije osetio makar malo odgovornosti za sav sistemski nemar i javašluk. Ne, ne radi se o ministrovoj krivici. Nikako! Prvi čovek zdravstva Srbije je uvek, kod svih grešaka i smrti pacijenata, spremno nudio objašnjenja ili formiranje komisija. I tako godinama i tako nekoliko mandata. Zdrav razum kaže: ministar zdravlja dakle nije kriv, ali odgovoran svakako jeste.
O sistemu i principima zdravstvenog osiguranja bi se moglo nadugačko i naširoko. Tu ima previše nedoslednosti i rešenja koja su na loš i birokratski način povezala razumljivi finansijski kapacitet i interes na jednoj, te pravo na zdravlje i lečenje na drugog strani. Čak i kod tehničkih pitanja u zdravstvu, svedoci smo manira „baš-me-brigizma”. U Srbiji ima pet puta više privatnih apoteka nego državnih. Godinama traje praksa da regularne recepte ne možete pretvoriti u lek u apotekama koje nisu u vlasništvu države. Godinama privatni apotekari traže da se to reši, godinama se pacijenti maltretiraju, pa umesto u najbližu apoteku, moraju da idu u državnu. Vlada Srbije je ta koja donosi plan mreže sa kojima Fond zdravstva može da sklopi ugovore o receptima i lekovima. Ministar je taj koji je sve to morao gurati i predlagati. Ako je hteo, ali nije mogao, trebalo je da u pomoć pozove stručnu i javnost uopšte. Ovako, on je čekao da to neko drugi, a ko ako ne on, to uradi i omogući da Vlada donese odluku. Ne, ništa od svega toga nije učinjeno, a reč odgovornost je u ovom slučaju prava mera ocene rada ministra zdravlja.
U Srbiji, u onim ideološki neopterećenim sredinama, uvek su pop, učitelj, doktor i pandur bili ljudi za (straho)poštovanje. Danas je drugačije. Kada se kaže doktor, nažalost, najčešće asocijacije se ilustruju rečima veza i novac. Priča da nisu svi nemarni i potkupljivi je tačna, ali je jedna trula jabuka dosta da za kratko vreme sve ostale jabuke u korpi istrule. Odgovornost za takvo preovlađujuće mišljenje nije na građanima, već na lekarima, Ministarstvu i ministru.
