Izvor: Glas javnosti, 28.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovor iz Soluna
Sa Lerom sam posetio spomenik posvećen palim Srbima u Prvom svetskom ratu, a projektovao ga je Meštrović. Nisam mogao da odolim iskušenju da se ne upišem u knjigu utisaka. U istu knjigu se, vidim, upisao i general-pukovnik Fon Klajst. On je u aprilu 1941. sa južne strane zauzeo Beograd...
Idn je ovih dana u Donjem domu britanskog parlamenta izjavio: „Britanska vlada ne priznaje takozvano priključenje Austrije Nemačkoj, i Austriju posmatra kao zemlju kojoj će pobeda saveznika >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << doneti oslobođenje“. Politika britanske vlade prema Austriji bila je određena od strane predsednika vlade, i to u njegovom govoru od 9. novembra 1940. On je tu kazao i ovo: „Austrija se ubraja u one zemlje zbog kojih smo mi iskusili mač iz korica i njima će naša pobeda doneti oslobođenje. Razumljivo je da britanska vlada trenutno nije u stanju da buduće državne granice u Evropi već sada jasno povuče, prizna ili da ih podupire. Ona, međutim, naglašava da se ne oseća obaveznom da prizna promene koje su nastale 1938. ili kasnije u Austriji.
San o federaciji
Da se ponovo otkriva i budi mala Austrija, to bi bila veoma problematična stvar. Ovde mislim na plan da Austrija bude jedna od država koja je okružena susednim, takođe, suverenim državama, ili da postane deo jedinstvene duvanske federacije. U takvoj federaciji Austrija bi bila najmanja država, koja bi uz to nosila sav teret izgubljenog rata. Neki u Austriji sanjaju o toj federaciji. Zločini, kao oni iz 1918, mogu lako da se ponove, ali ih nije lako zaboraviti i popraviti. Pukovnik Kaninghem mi je 1919. rekao sledeće: „Jedna skupocena vaza, kakva je bila stara Austrija, biće uskoro razbijena u paramparčad. Ponovo sastaviti te razbijene delove, bila bi prava čarolija...“
TUŽNO SEĆANJE
Uhvatilo me nešto kao tuga za otadžbinom, za starom Austrijom. Kao da me nosi neka ogromna snažna ptica nad ovim rekama, planinama i gradovima, koji su opisani i o kojima sam tako često pričao. Sa ovim geografskim imenima, prirodno, povezuju me sećanja na najveći doživljaj, na prve borbe koje sam doživeo u Prvom svetskom ratu.
Poslanik Kaše mi se 21. septembra javio telefonom: poglavnikovo putovanje u Glavni štab firera najzad je dogovoreno. Idemo i da posetimo ruski front. Politički izgledi hrvatskog šefa države nisu, kako se čini, dobri. U poslednjih četrnaest dana Pavelić je odbio nekoliko Lerovih predloga koji su, po meni, sasvim opravdani. Ler zahteva da Nemačka ima veći uticaj na hrvatsku vojsku i na poglavnika. Ler se zbog toga uputio 17. septembra u Glavni štab, ja sam ga presreo u Sofiji. U Sofiji sam konačio od 16. do 17. septembra u hotelu „Bugarska“. Ovo je moj prvi boravak u glavnom gradu ove zemlje. Odgovor iz Soluna, posle povratka Lera iz glavnog štaba glasi: Firer je pre sklon ka radikalnijim rešenjima. Bio sam radoznao...
Utešna informacija
Razume se da se sada opet postavilo pitanje da li ću na putu biti samo nemi posmatrač ili i nešto drugo. Prvo sam od Varlimonta primio vest da moram da pratim poglavnika tokom razgledanja ruskog fronta, a da samim „političkim razgovorima“ ne prisustvujem. Dana 22. septembra stigla je druga, „utešna“ informacija, naime, da nije isključeno da ja prisustvujem i samim političkim razgovorima.
Let od hiljadu kilometara. Iz Zagreba smo preleteli celu Mađarsku, istočnu Galiciju i zašli duboko u Ukrajinu. Naša mašina se spustila u mestu Vinici. Grad je poznat kao slavno železničko čvorište. Moje misli, razume se, lete, ne jednom, u daleku prošlost. To je neobično - da mi je neko pre 1914, dakle, kada je postojalo staro carstvo i stara austrougarska armija, kazao da moram da ide da služim u istočnu Galiciju, da služim u garnizonu, bio bih strašno nesrećan.
U Vinici nas je čekao ministar spoljnih poslova Ribentrop. Stajao je tako ukočen, kao da se sprema da se pretvori u spomenik. Uvek je takav. Kao savetnik za vojna pitanja Ribentropu je bio dodeljen kao vojni ataše poručnik Brokdorf. Ribentropov pomoćnik iz diplomatskog odeljenja na aerodromu Vinica našao se sa Šaporuzom. On je Nojbaherov zet. Tek što smo sleteli, poleteo je avion Mihaela Antoneskua, a pratio ga je Nojbeher.
Nastaviće se
.jpg)
