Izvor: Politika, 18.Okt.2014, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odelo prljavo od pljačke
Posao za Nobelovca: Baš je lepo kada možete da nekoga nagradite za „službu” u korist čovečanstva. Dodelite čoveku Nobelovu nagradu za mir, potapšete ga po ramenu, pohvalite a onda, iza njegovih leđa, nastavite po starom.
Upravo tako nešto se dogodilo ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade za mir, Indijcu Kajlašu Satiratiju koji je prestižno priznanje zaslužio jer je veliki borac za zaštitu dece, čuvar njihovih prava i zaštitnik od izrabljivanja najmlađih stanovnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planete. Posle kratkog trenutka slavlja na pozornici je ostala ogoljena realnost: gruba, neumoljiva i beskrupulozana – poput one u svetskoj tekstilnoj industriji. Sektoru u kojem rad dece – protiv čega se bori ovogodišnji Nobelovac iz Indije – i dalje cveta.
Gotovo istovremeno kada je u Oslu saopšteno da je Kajlaš Satirati dobio ovogodišnje priznanje u Nemačkoj neslavno je propala inicijativa ministra za razvoj Gerda Milera – demohrišćanina – da tamošnja tektstilna industrija dobije humanije „lice”. Ministar Miler je, naime, predložio da u Nemačkoj bude formiran takozvani „tekstilni savez” koji bi utvrdio minimum standarda za branšu čime bi se onemogućilo pljačkanje radnika u siromašnim državama gde se proizvodi odeća i isplaćuju bedne nadnice, eliminisao rad dece i sprečilo „prljanje” prirode.
Nemački udruženje trgovaca i tekstilne industrije načelno su podržali plan ministra Milera, izgovorene su lepe reči o njegovoj ideji a onda je usledio hladan tuš – sve to je, kažu nemački trgovci i tekstilci – nerealno. Kažu: „nemoguće je potpuno kontrolisati put tekstila – od polja pamuka do pegle – i sprečiti greške i propuste”.
Zaključak: novo odelo i dalje ostaje prljavo od pljačke i robovskog rada dece. A Nobelovcu Satiratiju ne preostaje ništa drugo nego da nastavi svoju bitku. Pred njim je ogroman posao: u intervjuu nemačkom nedeljniku „Cajt” Satirati je izjavio da danas, širom sveta, radi 168 miliona dece koje treba osloboditi robovskih stega.
Obećana zemlja zatvara kapije: Azilanti nisu dobrodošli ni u jedan kutak planete. U Australiji koja važi za obećanu zemlju, upravo je krenula velika kampanja koja bi trebalo da zaštiti sedmi kontinent od nepoželjnih gostiju ponajviše iz Azije i Afrike.
Na posteru odštampanom na 16 jezika dominira parola „Nema puta” ispod koje je napisano: „Australija neće biti vaša domovina”. Na plakatu je i velika fotografija uzburkanog mora koje preti da „proguta” jedan n neugledni brodić.
Informativna kampanja protiv azilanata koje dolaze brodićima preko sinjeg mora u potrazi za obećanom zemljom – košta više od 15 miliona evra – deo je široke akcije australijske vlade koja pokušava da se odupre sve snažnijem talasu izbeglica koje traže novu domovinu. Statistika kaže da broj azilanata raste iz godine u godinu. Lane je, na primer, više od 26 hiljada ljudi zatražilo azil u Australiji a od ovog broja na sedmi kontinent je 18 hiljada stiglo nekim čamcem.
Postoji azilska „legenda” da se samo treba dokopati australijske teritorijalnih voda ili kopna i svi problemi su rešeni. To baš i nije tako. U Australiji je, doduše, procenat pozitivno rešenih zahteva za azil mnogo veći nego u evropskim državama ali i oni koji srećno stignu nekim brodićem i dobiju papire završavaju na Papui Novoj Gvineji. Ova ostrvska država, severni komšija Australije, jedna je od najsiromašnijih zemalja u pacifičkom regionu i upravo u njoj azilanti moraju da ostanu.
Prošle godine je, inače, priča o azilantima bila jedna od važnijih tema u predizbornoj kampanji u Australiji. Čula su se ozbiljna obećanja. Posmatrano u tom svetlu infokampanja protiv azilanata samo je prvi korak u ozbiljno zatvaranju državnih kapija pred neželjenim „gostima”.
Anbar nema ko da brani: U ratu nove američke koalicije i Islamske države poslednjih dana uglavnom se govorilo samo o bliskoistočnom Stljingradu – gradu Kobane na granici Sirije i Turske koji kurdski borci brane od džihadista. Drugi frontovi ostali su nekako po strani pa je gotovo neprimećen ostao apel vlasti velike iračke provincije Anbar. Lokalne vlasti uputile su pismo vladi u Bagdadu u kojoj traže hitnu intervenciju kako džihadisti ne bi osvojili celu provinciju.
Već nedeljama borci Islamske države (kalifata) potiskuju vladine trupe u Anbaru i trenutno kontrolišu 80 odsto teritorije ove velike iračke provincije. Civili su u panici, beže od brutalnih boraca Islamske države i samo prošlog vikenda svoje domove napustilo je 180 hiljada ljudi.
Ukoliko osvoje Anbar borci Islamske države formiraće jedinstven prostor sa teritorijom u Siriji koju kontrolišu. I stižu do iračke prestonice Bagdada koji se nalazi na rubu provincije Anbar.
Apele iz Anbara nema ko da čuje. Iračka armija je nemoćna a američki državni sekretar Džon Keri poručio je iz Kaira da Iračani u Anbaru sami treba da se odbrane od džihadista.
Žarko Rakić
objavljeno: 19.10.2014
