Izvor: B92, 02.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana: Sloboda za Milutinovića
Hag -- Odbrana šestorice srpskih zvaničnika optuženih za zločine na Kosovu pred Haškim sudom za oslobađanje.
Na početku iznošenja argumenata po pravilu 98 bis, odbrana Milana Milutinovića zahtevala da bivši predsednik Srbije bude oslobođen po svim tačkama budući da, po oceni branioca, Tužilaštvo nije dokazalo njegovo učešće u zločinima na Kosovu.
Pošto je optužba saopštila da nema novih svedoka i da zaključuje svoj dokazni postupak, počela je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rasprava po pravilu 98 bis, koje predviđa da pretresno veće, na kraju izvođenja dokaza optužbe, može da donese oslobađajuću presudu po onim tačkama za koje nisu dati uverljivi dokazi.
Raspravu je otvorila odbrana prvooptuženog Milana Milutinovića, bivšeg predsednika Srbije, koja smatra da Tužilaštvo nije dokazalo da je bivši predsednik Srbije na bilo koji način učestvovao u planiranju, podsticanju, naređivanju, pomaganju ili podržavanju zločina, kao ni njegovu odgovornost nadređenog snagama koje su te zločine počinile.
Kao predsednik Srbije, Milutinović je, prema tvrdnjama njegovih branilaca, bio "simbol državnog jedinstva", ali nije imao nikakvu vlast.
Vrhovni savet odbrane, čiji je član uz Miloševića i Đukanovića bio Milutinović, prema odbrani bio je tek "savetodavno telo", a odluke je donosio i vojskom komandovao isključivo Slobodan Milošević.
Pošto "ništa nije dokazano", odbrana smatra da "nema šta da pobija" u svom dokaznom postupku, te traži da pretresno veće na "poluvremenu suđenja" donese oslobađajuću presudu Milutinoviću po svim tačkama optužnice. Ta optužnica ga, s Nikolom Šainovićem, Dragoljubom Ojdanićem, Nebojšom Pavkovićem, Vladimirom Lazarevićem i Sretenom Lukićem tereti za deportacije i prisilno preseljavanje kosovskih Albanaca, ubistva i progone na političkim, rasnim ili verskim osnovama.
Odbrane Šainovića i Ojdanića zatražile oslobađanje
Odbrane Nikole Šainovića i generala Dragoljuba Ojdanića zatražile su od Haškog tribunala da ih oslobodi svih optužbi za ratne zločine na Kosovu 1999. koje, po braniocima, tužioci nisu dokazali u svom tek okončanom postupku.
Branilac Šainovića, advokat Toma Fila ocenio je da tužioci nisu pružili dokaze za tvrdnje da je Šainović bio "lični izaslanik Slobodana Miloševića na Kosovu", ni "komandant zajedničke komande" Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i VJ u pokrajini, niti da je ta komanda postojala.
Fila je naglasio da tokom dokaznog postupka optužbe nije čuo nijedan dokaz da je postojao "zajednički zločinački poduhvat" za proterivanje Albanaca, "a još manje da je Šainović bio učesnik".
Fila je naveo da je "čitav niz svedoka" optužbe, međunarodnih zvaničnika koji su razgovarali sa Šainovićem, potvrdio da je Šainović "činio sve što je mogao da se dođe do mirnog rešenja" kroz pregovore. To, prema odbrani, negira i optužbu da je Šainović u Rambujeu opstruirao postizanje sporazuma.
Branilac generala Dragoljuba Ojdanića, Norman Sepenuk podsetio je sudije da je na početku suđenja sam Ojdanić rekao da nikada nije učestvovao u usvajanju ili sprovođenju navodnog plana za proterivanje Albanaca.
"Deset meseci kasnije, ja samo mogu da vam kažem: Dokazi su pokazali da je general Ojdanić govorio istinu i da ga nijedno razumno veće ne može proglasiti krivim van svake je sumnje", rekao je Sepenuk.
On se pozvao na zapisnike sa sednica Kolegijuma Generalštaba VJ kao na "ključne dokaze da nije postojao plan za proterivanje kosovskih Albanaca", zato što ni u jednom od tih zapisnika tako nešto nije pomenuto.
Sepenuk je naglasio da Ojdanić nije dobijao konkretne informacije o zločinima koji su prema optužbi počinjeni na Kosovu, a da je u slučajevima za koje je saznao nalagao da počinioci budu krivično gonjeni. Uz to, naređivao je strogo poštovanje međunarodnih ratnih i humanitarnih konvencija.
Lilić na ispitivanjima
Zoran Lilić, bivši predsednik Jugoslavije, nije se ni juče pojavio u Hagu kako bi svedočio na suđenju šestorici nekadašnjih zvaničnika Srbije i Jugoslavije optuženih za zločine na Kosovu u prvoj polovini 1999.
Tužilac je, na početku rasprave, rekao da je u subotu obavešten da je Lilić upućen u bolnicu na hitna ispitivanja i lečenje.
Iz Beograda je stigla medicinska dokumentacija koja to potkrepljuje, a o kojoj je bilo reči na raspravi zatvorenoj za javnost.
Optužba je tražila da joj se odobri "razumno vreme" da utvrdi može li Lilića dovesti u Hag do kraja ove sedmice ili barem organizovati njegovo svedočenje video linkom iz kancelarije Tribunala u Beogradu ili bolnice u kojoj je smešten, ali sudije to nisu prihvatile, ukazujući da "novo odlaganje ne bi bilo razumno".
Lilićevo svedočenje je, naime, do sada četiri puta zakazivano i odlagano. Nije, međutim, isključeno da se to još koji put dogodi budući da je Tužilaštvo nagovestilo mogućnost da u kasnijoj fazi postupka traži ponovno otvaranje svog slučaja kako bi se saslušao Lilić.
.jpg)
