Izvor: B92, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana: Osloboditi Šljivančanina
Hag -- U završnoj reči na suđenju "vukovarskoj trojki" pred Haškim tribunalom, odbrana Veselina Šljivančanina zatražila je oslobađanje
"Odbrana tvrdi da ono što je Šljivančanin radio kao oficir JNA i organ bezbednosti nije zločin... Dok je rađeno po propisima, zločina nije ni bilo... Major Šljivančanin i organi bezbednosti nisu imali nikakve veze sa zločinom", rekao je branilac Novak Lukić.
Šljivančanin je, zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkšićem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i kapetanom Miroslavom Radićem, optužen za streljanje oko 250 hrvatskih zarobljenika, izvedenih iz bolnice u Vukovaru, na farmi Ovčara, 20. novembra 1991.
Branilac Novak Lukić odbacio je kao nedokazanu i netačnu tvrdnju optužbe da je Šljivančanin, kao oficir za bezbednost Gardijske motorizovane brigade JNA, komandovao evakuacijom zarobljenika i ranjenika iz bolnice.
Nasuprot tome, Lukić je sugerisao da je za evakuaciju bolnice i bezbednost zarobljenika bio nadležan komandant brigade Mrkšić.
Branilac je naglasio da je Šljivančanin tokom evakuacije, po naređenju Mrkšića, odvajao sakrivene hrvatske borce od pacijenata bolnice i obezbeđivao uslove za sigurnu evakuaciju ostalih civila, što i jeste bio zadatak organa bezbednosti.
Suprotno tvrdnjama tužilaca, ali i Mrkšićeve odbrane, major Šljivančanin nije bio zadužen za transport i obezbeđivanje zarobljenika, naglasio je Lukić.
On je kazao da "postupanje sa zarobljenicima nije bio posao organa bezbednosti, već vojne policije i samog komandanta brigade".
Zarobljenici su, po rečima branioca, zatim umesto u Sremsku Mitrovicu, prebačeni na Ovčaru, gde su ih streljali pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane, što "nije bilo planirano, ni predvidivo, niti je Šljivančanin na bilo koji način u tome učestvovao".
Uz napomenu da ne želi da umanji značaj tragedije na Ovčari, niti da "dezavuiše zaštitu koju ranjeni borci uživaju po Ženevskim konvencijama", Lukić je naglasio i da se "o civilnom statusu najvećeg broja žrtava ne može govoriti", budući da je identifikacija pokazala da je tu bilo 155 hrvatskih boraca, od kojih "mnogima nije bilo mesto u bolnici".
