Izvor: B92, 10.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana Krajišnika "popravlja štetu"
Hag -- U nastavku suđenja Momčilu Krajišniku pred haškim sudom, odbrana pokušava da umanji značaj izjava poslednjeg svedoka.
U protekla dva dana na suđenju bivšem političkom lideru bosanskih Srba, optuženom za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini 1991. i 1992, svedočio je Momčilo Mandić. Advokati odbrane, smatraju da su neke od izjava bivšeg ministra pravosuđa u Vladi bosanskih Srba, nanele ozbiljnu štetu Krajišniku.
U unakrsnom ispitivanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Krajišnikov branilac Nikolas Stjuart, zatražio je od Mandića da pojasni neke od izjava koje je dao tokom svog sedmodnevnog svedočenja. Mandić je, tako, objasnio šta je, zapravo, hteo da kaže kada je, u odgovoru na pitanja tužioca, rekao da je Krajišnik bio informisan o stanju u logorima i drugim zatočeničkim objektima pod kontrolom bosanskih Srba, kao i da ga je on lično obaveštavao o situaciji u zatvoru Kula, kraj Sarajeva. Prema najnovijem objašnjenju Mandića, to ne znači da je on Krajišnika informisao o "neljudskom postupanju sa zatvorenicima" jer on, zapravo, "nikada nije ni video da policija tako postupa prema pritvorenicima". Mandić je takođe pojasnio da se tu nije ni radilo o zatvorenicima, već o ljudima koji su sklonjeni sa ratom zahvaćenog područja. Problemi o kojima je obaveštavao Krajišnika, rekao je Mandić, ticali su se "velike fluktuacije ljudi kroz taj zatvor", zatim "sporosti u rešavanju njihovog statusa", kao i "nedostataka hrane i higijenskih uslova", a nikako ne i "neljudskih postupanja" sa tim ljudima.
Mandić je tokom ispitivanja, potvrdio autentičnost jednog izveštaja tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba, u kojem se navodi da opštinski krizni štabovi traže od vojske i policije da uhapse, zatvore u logore i etnički očiste što više Muslimana. Međutim, svedok je pokušao da objasni da se to nije odnosilo i na Krajišnika, jer, prema tvrdnjama Mandića, Krajišnik nije nikada i ni na koji način, tražio da se Muslimani okupe u logore i etnički očiste.
Svedok je rekao i da je, od početka rata u BiH, postojao rivalitet između Krajišnika i Radovana Karadžića, jer Krajišnik nije bio zadovoljan nekim kadrovskim rešenjima o kojima je, pod uticajem Nikole Koljevića i Biljane Plavšić, odlučio Karadžić. Drugi izvor neslaganja, po Mandiću, bio je odnos Republike Srpske i Srbije. Karadžić se više oslanjao na politiku Slobodana Miloševića i Srbije, dok je Krajišnik bio za samostalnu politiku Republike Srpske, rekao je Mandić.
