Izvor: Politika, 22.Mar.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbor kao bilbord
Za političkereklamne poruke, posebno one u kampanjama, stranke su dužne da plate zakupljeni prostor. A upravo su političko-reklamne poruke, kako se čini, razlog što jeDragan Todorović, predsedavajući ovog skupštinskog tela,prošle nedeljehitno zakazaosednicuOdbora za bezbednost.
I šta je drugo ako ne politički marketing pokušaj da članovi Odbora za bezbednost raspravljaju o privatizaciji Luke „Beograd” i Novosti? Zar nije to posaonekih drugih organa, na primer Agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za privatizaciju ili Uprave za sprečavanje pranja novca? Mora da je svima nama promakla vest da Odbor za bezbednost više ne kontroliše bezbednosne službe i policiju, već se bavi preispitivanjem privatizacija?
Šta je drugo, ako ne politički marketing, činjenica da je umalo Odbor za bezbednost raspravljaoo optužbama koje je izrekao begunac od pravde Stanko Subotić, optužen za šverc cigareta, a da on za iznete tvrdnje nije pružio dokaze. Dali je uopšte skupština mesto gde bi trebalo da se raspravlja o onome što izrekne osobasa poternice? Ili bi to trebalo da bude sud?
Svakako je za pohvalu to što sednica Odbora za bezbednost juče nije održana, jer bi u suprotnom to napravilo presedan iz kojeg bi se teško iščupali. Zamislite samo da je jučerašnja sednica održana. Čuli bismo niz političkih optužbi na račun političkih oponenata, a ni za korak ne bismo bili bliži istini da li su Miroslav Mišković i Milan Beko ostali dužni Stanku Subotiću 50 miliona evra. A šta bi se desilo posle toga?
Onda bi skupštinski Odbor za bezbednost morao da se sastaje svaki put kad neko ko je osumnjičen, optužen, osuđen ili se nalazi na Interpolovoj poternici bez dokaza optužio bilo koga da mu duguje novac. Da li bi ispitivanje tih tvrdnji onda bio posao skupštine ili policije, tužilaštva i suda?
S druge strane, da je sednica Odbora za bezbednost juče održana, u Srbiji više ne bi bilo uličnih protesta. Onda svaki radnik u Srbiji, nezadovoljan privatizacijom, ne bi imao potrebu da izlazi na ulicu, već bi zahtevao raspravu Odbora za bezbednost. Jer, u čemu je razlika između privatizacije Luke „Beograd” i Novosti od privatizacijebilo kog drugog preduzeća u Srbiji?
Na kraju, zar ne bi bilo lepo kad bi u Srbiji svako radio svoj posao. Kako bi, za promenu, bilo kad bi odbegli biznismen pokazao papire koji dokazuju da mu neko nije vratio 50 miliona evra? Tada bi, kada seispostavi da ti dokazi postoje, u celu priču mogli da se uključe policija, tužilaštvo i sud, i ispitaju prvo odakle Stanku Subotiću 50 miliona evra, pa onda da vide šta su Mišković i Beko uradili sa tim parama.
I posebno, da li je iluzorno tražiti da Odbor za bezbednost Skupštine Srbije radi ono što mu je posao – da kontroliše bezbednosne službe i policiju?
Dušan Telesković
[objavljeno: 22/03/2010]
