Izvor: Politika, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbijanje radnog zadatka
Po zakonu, zaposleni može da odbije da radi u određenim slučajevima, i da se pismenim putem obrati poslodavcu radi preduzimanja potrebnih mera zaštite koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene. Poslodavac je dužan da postupi u roku od osam dana od prijema zahteva. U protivnom, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada.
Opravdani razlog za odbijanje rada postoji kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život i zdravlje zato što nisu sprovedene propisane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mere bezbednosti na radnom mestu na koje je određen, i to sve dok poslodavac ne preduzme mere obezbeđenja. Zaposleni može odbiti da radi ako poslodavac nije sproveo osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad ili ga nije upoznao sa rizicima i merama za njihovo otklanjanje na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio, i na sredstvima za rad, na primer mašinama, na kojima nisu primenjene propisane mere bezbednosti.
U slučaju noćnog ili prekovremenog rada, koji bi mogao da dovede do pogoršanja zdravlja zaposlenog, on može da odbije da radi a takođe može da se obrati i ministarstvu rada (kome se mora prijaviti rad noću ili prekovremeni rad), koje daje mišljenje da li se radi o poslovima kojima se može ugroziti zdravlje ili o poslovima za koje je potrebno posebno zdravstveno stanje.
Poslodavac je kod nekih poslova (rad na građevini ili posebno težak fizički rad, ili druga vrsta rada sa povećanim rizikom za život i zdravlje) dužan da obezbedi zaposlenom prethodni lekarski pregled i da ga kasnije šalje periodično na preglede radi utvrđivanja da li je i dalje sposoban za obavljanje tog rada. Ako mu ne obezbedi ove preglede, zaposleni može da odbije da radi na tim poslovima sa povećanim rizikom, ili ukoliko je lekarskim pregledom utvrđeno da ne može da ih obavlja.
Ukoliko se lekarskim pregledom ustanovi da zaposleni nije zdravstveno sposoban za obavljanje poslova sa povećanim rizikom, poslodavac mu ne može otkazati ugovor o radu već je dužan da mu obezbedi druge poslove ili da ga prebaci na drugo radno mesto prema njegovim sposobnostima. Međutim, ako zaposleni odbije da radi na drugom radnom mestu ili druge poslove na koje ga poslodavac uputi, što se reguliše aneksom ugovora, nepotpisivanje aneksa može biti razlog za otkaz.
Zaposleni su obično u strahu da će, ako odbiju da rade, poslodavac naći razlog za otkaz ugovora o radu. Zakon u ovim slučajevima predviđa zaštitu zaposlenog, jer poslodavac nema pravo da zaposlenom da otkaz, pa ni u slučaju kada smatra da je neopravdano odbio da radi. Ukoliko smatra da je zaposleni neopravdano odbio da radi, mora odmah o tome da obavesti inspekciju rada, a ne da samoinicijativno preduzima mere protiv zaposlenog.
Advokat
Mr Radmila Bosanac
[objavljeno: 21.09.2006.]
