Izvor: Southeast European Times, 16.Feb.2015, 18:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbačene tužbe za genocid pružaju priliku Hrvatskoj i Srbiji da učvrste odnose
Građani i lideri pozivaju obe zemlje da jačaju saradnju i nastave zajedno da rade na regionalnoj stabilnosti nakon odluke MSP.
16/02/2015
Dražen Remiković za Southeast European Times iz Zagreba -- 13.2.2015.
Najviši sud Ujedinjenih nacija zaključio je 3. februara da ni Srbija ni Hrvatska nisu počinile genocid nad stanovništvom hrvatske odnosno srpske nacionalnosti devedesetih godina, kada je preko 20.000 ljudi izgubilo živote.
Presuda Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << suda pravde (MSP) nije zadovoljila nijednu od ove dve zemlje, ali postoji konsenzus da ova sudska odluka ne treba da utiče na odnose Beograda i Zagreba i da se njihova saradnja mora nastaviti.
Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić kaže da ljudi koji vode Hrvatsku i Srbiju sada i u budućnosti imaju odgovornost da osiguraju da se nikada ne pojavi mogućnost ponavljanja takvog rata.
„Nadam se da će generacijama koje dolaze ova presuda biti jedna vrsta doprinosa da se završi to istorijsko razdoblje i krene prema boljem, konstruktivnijem i sigurnijem periodu“, navodi Pusićeva u pisanom saopštenju za SETimes .
Hrvatski premijer Zoran Milanović izrazio je nezadovoljstvo presudom kojom je odbačena hrvatska tužba u kojoj se Srbija tereti za genocid. Ali, on je izrazio zadovoljstvo što je srpska protivtužba takođe odbačena, ističući da će hrvatska vlada prihvatiti tu odluku.
„Učinili smo skoro sve što smo mogli u proteklih 15 godina. Nismo zadovoljni odlukom suda, ali prihvatićemo ovo na civilizovan način“, rekao je Milanović na konferenciji za novinare u sedištu vlade 3. februara.
Najviši sud UN-a zaključio je da zločini koje su počinile dve strane nisu izvršeni sa „genocidnom namerom“, rekavši da nijedna strana nije delovala sa ciljem uništenja jedne etničke grupe, što je neophodan preduslov za donošenje presude kojom se potvrđuje genocid.
Presuda MSP je obavezujuća i ne postoji pravo žalbe.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, svedočila je kao ekspert u korist Hrvatske na glavnoj raspravi po tužbi Zagreba protiv Srbije u kojoj se tvrdi da je nad hrvatskim civilima 1991. počinjen genocid.
Ona je rekla da je odluka MSP da odbaci i hrvatsku tužbu za genocid i srpsku protivtužbu očekivana i da je treba posmatrati u kontekstu tekućih nastojanja da se smire tenzije i pomogne pomirenje u regionu.
„Sada je na obema stranama kako će tumačiti tužbu i u kom svetlu je predstaviti“, rekla je Biserko za SETimes. „Nadam se da presuda neće biti izvor novih nesporazuma i pogrešnih tumačenja. Odnosi u regionu su već dovoljno narušeni, ne treba nam to.“
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ukazuje kako je sud dao važnu izjavu rekavši da Hrvatska nije uspela da dokaže genocidne namere srpske strane u ratu. Mada ni protivtužba Beograda nije prihvaćena, MSP je ustanovio da su hrvatske vlasti bile svesne da će Operacija Oluja imati za posledicu proterivanje srpskih civila.
„Na ovaj način je od najviše pravne instance UN-a potvrđeno da su hrvatske snage počinile masovne zločine nad Srbima u Hrvatskoj“, navodi Nikolić. „Uprkos nepravdi, načinjen je ohrabrujući korak. Iskreno se nadam da će u vremenu koje je pred nama biti dovoljno hrabrosti kako bi Srbija i Hrvatska u dobroj veri zajedno rešavale sve ono što sputava da naš region uvedemo u period trajnog mira i prosperiteta.“
Osvrćući se bliskoj budućnosti srpsko-hrvatskih odnosa, sud je pozvao obe strane da sarađuju na rešavanju slučajeva nestalih lica i drugim problemima od međusobnog značaja koje treba rešavati. Većina političkih analitičara slaže se da će budućnost bilateralnih odnosa zavisiti od dobre volje političara.
Davor Đenero, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, kaže da je ovakva presuda očekivana, ukazujući da sada Beograd i Zagreb treba da se usredsrede na uređivanje međusobnih odnosa izvan suda.
„Politički odnosi se ne grade međunarodnim pravom. To kakvi će biti odnosi Zagreba i Beograda u budućnosti zavisi isključivo od sposobnosti političkih klasa – donosilaca političkih odluka na obe strane“, izjavio je Đenero za SETimes.
Kada su u pitanju odnosi Zagreba i Beograda, dodaje on, trenutno je na srpskoj strani nešto veći teret.
„Ako Srbija bude napredovala prema članstvu u Evropskoj uniji, onda će se, po logici stvari, automatski razrešavati i problemi u bilateralnim odnosima, jer je EU inicijalno zamišljena kao mirovni projekat“, navodi on.
Presudom MSP stavljena je tačka na pravni spor Srbije i Hrvatske. Preostale slučajeve ratnih zločina obrađivaće srpsko i hrvatsko pravosuđe i druge zemlje u kojima su u toku postupci protiv osoba optuženih za zločine.
Građani su izrazili olakšanje nakon vesti o presudi, ukazujući da političari sada treba da se posvete aktuelnijim važnim stvarima.
„Najveće pravosudno telo u svetu je kazalo svoju poslednju reč i to je to. Sada svako treba da govori o nečemu drugom, a ne više da se bavi prošlošću. Političari u obe zemlje sada treba da traže načine za saradnju u ekonomiji, za razmenu studenata, trgovinu i slične stvari. Nema više izgovora“, kaže Jozo Brguljan (48) iz Rijeke za SETimes.
„Mislim da su ove tužbe bile potpuno nepotrebne“, rekla je za SETimes učiteljica iz Novog Sada Maja Mijailović. „Tvrdnje nisu bile utemeljene na mišljenju građana već na mišljenju političara koji su iz svega ovoga želeli da ostvare ličnu korist.“
Dopisnica Bojana Milovanović doprinela je ovom izveštaju iz Beograda. .
Kakav će uticaj presuda MSP-a imati na odnose u regionu? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.
Nastavak na Southeast European Times...
