Izvor: Politika, 21.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odata pošta trojici srpskih vojvoda
Na Novom groblju položeni venci povodom godišnjica smrti Živojina Mišića, Petra Bojovića i Pavla Jurišića Šturma
Na Novom groblju juče je odata počast srpskim vojvodama – Živojinu Mišiću, Petru Bojoviću i Pavlu Jurišiću Šturmu. Vence su na grobove vojskovođa proslavljenih u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu položili predstavnici Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca, Saveza udruženja potomaka ratnika 1912–1920. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i drugih srodnih organizacija, Andreja Mladenović, član privremenog veća, Negovan Stanković, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, i Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije.
– U ovoj godini obeležavamo stogodišnjicu Velikog rata i ovo polaganje venaca uvod je u mnogobrojne manifestacije koje će se održati u Srbiji. Grad Beograd će dostojno obeležiti jubilej, a sada odajemo počast trojici srpskih vojskovođa koji su zadužili naš narod, ostavivši nam u amanet da čuvamo svoju zemlju i slobodu – istakao je Andreja Mladenović.
Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. u selu Struganik, a preminuo je 20. januara 1921. u Beogradu. Ratničku karijeru započeo je u borbama protiv Turaka, 1876–1878. godine, kada je prvi put odlikovan i unapređen u čin pešadijskog potporučnika. Do 1904. predavao je strategiju na Vojnoj akademiji, ali je penzionisan, kako neki izvori ukazuju, zbog bliskosti sa godinu dana ranije svrgnutom dinastijom Obrenović.
Vraćen je u službu 1909, zahvaljujući načelniku Vrhovne komande Radomiru Putniku. Mišić je u balkanskim ratovima bio Putnikov pomoćnik. Veštinu je posebno dokazao u bici protiv Bugara na Bregalnici 1913. U Prvom svetskom ratu Mišić se proslavio u Kolubarskoj bici, ali i na Solunskom frontu, gde je 1916. komandovao Prvom armijom. Pred kraj rata postao je načelnik Vrhovne komande, pa je oslobođenje Srbije dočekao na čelu celokupne srpske vojske.
Pavle Eugen Jurišić Šturm (22. avgust 1848 – 14. januar1922) (oto Beoinfo)
Pavle Eugen Jurišić Šturm, lužički Srbin, rođen je 22. avgusta 1848. u današnjem Zgorželcu. Vatreno krštenje imao je u pruskim redovima, u ratu protiv Francuske 1870–1871. Srpskim jedinicama se kao dobrovoljac pridružio u okršaju sa Turcima od 1876. do 1878, dok je u srpsko-bugarskim borbama 1885. komandovao Šestim pukom Drinske divizije. Bio je prijatelj kralja Petra Prvog Karađorđevića i njegov ađutant. U Prvom balkanskom ratu, posle učešća u Kumanovskoj bici, dobio je čin generala.
U Prvom svetskom ratu predvodio je Treću armiju u bitkama na Ceru i Kolubari, a na Solunskom frontu u bici na Kajmakčalanu. Jurišić je posle toga smenjen i poslat da komanduje Dobrovoljačkim korpusom u Rusiji. Posle toga se 1917. preko Japana vratio u Solun. Dužnostkancelara Kraljevskih ordena obavljao je do penzionisanja 1921. Umro je u Beogradu 14. januara 1922.
------------------------------------------------------------------------
Komandant Prve armije – prvi u oslobođenom Beogradu
Petar Bojović (16. jul 1858 – 19. januar 1945)
Petar Bojović rođen je 16. jula 1858. u selu Miševići kod Nove Varoši. Baš kao i Mišić i Šturm, prvi rat u kome je učestvovao bio je onaj protiv Turaka (1876–1878). U borbama protiv Bugara 1885, bio je vodnik konjičkog eskadrona i zastupnik načelnika štaba Šumadijske divizije. Prvi balkanski rat proveo je na mestu načelnika štaba Prve armije. U Prvom svetskom ratu ranjen je 1914. u borbama na Drini, pa ga je na čelu Prve armije zamenio Živojin Mišić. Bojović je reaktiviran u januaru 1916, kada postaje načelnik Vrhovne komande, umesto vojvode Radomira Putnika. U junu 1918. povukao se sa te dužnosti i ponovo postao komandant Prve armije, sa kojom je 1. novembra 1918. umarširao u oslobođeni Beograd.
Penzionisan je 1922, ali se vratio u službu u Aprilskom ratu 1941. kao zastupnik vrhovnog komandanta kralja Petra Drugog. S obzirom na to da je otpor Hitlerovim trupama brzo slomljen, nije dobio priliku da aktivnije učestvuje u borbama. Preminuo je u Beogradu 19. januara 1945.
N. B.
objavljeno: 21.01.2014.
