Izvor: B92, 06.Apr.2018, 11:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odata počast stradalima u šestoaprilskom bombardovanju

Beograd -- Polaganjem venaca i odavanjem počasti stradalima u bombardovanju Beograda 1941. godine, obeležen je Dan sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.

Vence su, u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju na Novom groblju, u kojoj je sahranjeno 1.992 poginulih tog dana, položili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, kao i predstavnici Udruženja Beogradjana "6. april" i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Udruženja civilnih invalida rata.

Ministar Đorđević je istakao da su srpski narod i Srbija uvek u istoriji bili na pravoj strani, a naša dužnost i obaveza su da se sećamo tih vremena i svih žrtava, onih koji su dali živote da bismo mi danas živeli u slobodi.

"Svima njima hvala na tome, a na nama je velika obaveza da to sačuvamo. Ministarstvo će čuvati tradiciju i raditi na tome da sloboda i ono što su oni radili za nas bude večno", rekao je Đorđević.

Gradonačelnik Mali je istakao da je Beograd, na današnji dan pre 77 godina, još jednom bio razaran i uništen, a da je u napadu poginulo između 2.500 i 4.000 građana, na stotine kuća i zgrada je srušeno, a potpuno je uništena Narodna biblioteka.

"Iz tog rata i borbe izašli smo kao pobednici i za važno je za našu decu da se danas borimo za durgačiju Srbiju koja je faktor mira i stabilnosti u regionu, da ekonomski jačamo i deci ostavimo lepšu i bolju budućnost", rekao je Mali.

Poručio je da je naša obaveza da čuvamo uspomenu na sve one koje su dali živote 6. arpila, ali i tokom Drugog svetskog rata i svih razarnja kroz koje je Beograd prošao, da bismo mi bili ovde i kako bi naša zemlja imala sigurniju i bolju budućnost.

Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata na današnji dan pre 77 godina, 6. aprila 1941. godine, napala Kraljevinu Jugoslaviju.

Beograd, koji je tri dana ranije proglašen otvorenim gradom, u 6.30 časova napala su 234 bombardera i 120 lovaca.

Aprilski napad bez objave rata je, prema brojnim istorijskim izvorima, bio Hitlerova odmazda za 27. mart 1941, kada su zbog potpisivanja pakta sa Nemačkom oboreni vlada Cvetković-Maček i namesništvo cija je prva licnost bio knez Pavle Karađorđević.

Pošto su predstavnici vlade Kraljevine Jugoslavije 25. marta u Beču potpisali protokol o pristupanju Trojnom paktu, predvođenim Nemačkom, 27. marta je usledio puč i masovne demonstracije podrške pučistima u Beogradu, ali i drugim srpskim gradovima i u još nekim u zemlji. I puč i masovni protesti bili su manifestacije jasnog opredeljenja ka zapadnim saveznicima.

Tačan broj žrtava bombardovanja Beograda nije tačno utvrđen.

Pripadnici jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva hrabro su se suprotstavili napadačima i naneli im znatne gubitke. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota. U aprilskim vazdušnim borbama poginulo je 11 jugoslovenskih avijaticara.

Tada je pogođeno i porodilište u Krunskoj, jedno obdanište, Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnička stanica, Narodno pozorište.

Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, uništena je takođe tog 6. aprila 1941. u požaru pri čemu je izgoreo čitav bibliotečki fond od preko 300.000 knjiga, među kojima su se nalazili i brojni retki i dragoceni primerci, autografi, dokumenti.

Nastavak na B92...