Izvor: RTS, 27.Okt.2012, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odakle je izašla batina?
Fizičko kažnjavanje dece i dalje je popularan metod vaspitavanja, iako se ono smanjuje. Mišljenja stručnjaka su podeljena. Jedni smatraju da ono samo kratkoročno rešava problem, ali ostavlja bolne emocionalne tragove. S druge strane, neki smatraju da batine nisu uvek loše po dete.
Roditelji u Srbiji sve manje primenjuju fizičko kažnjavanje kao vaspitnu meru, ali je to i dalje veoma zastupljena metoda, pokazuju najnovija istraživanja UNICEF-a. Pre pet godina čak 58 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << roditelja priznalo da tuče decu, a danas taj vaspitni stil primenjuje 37 odsto.
Kada roditelji ostanu bez pravih reči i strpljenja svaki treći roditelj koristi batine kao vaspitnu meru, pokazuju podaci.
Mišljenja roditelja se razlikuju. Ima onih koji su uvereni da je batina izašla iz raja, ali i onih koji smatraju da se problemi rešavaju bez batina - razgovorom i razumevanjem.
"Moram da priznam, ponekad neki šamar, ali nisu to teške fizičke kazne", kaže jedan od roditelja.
Zabrane i razgovor su dobre vaspitne metode, kažu psiholozi. A ako je fizičko kažnjavanje zabranjeno u školi i u institucijama socijalne zaštite, zašto ga ne zabraniti i u porodici, pita zaštitnica prava deteta.
Zamenica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić Orlandić kaže da batina može samo trenutno da zaustavi neki događaj, ali dugoročno pravi veliku štetu detetu u emocionalnom i fizičkom smislu - ostavlja tragove, bol na telu, u duši.
Nasuprot stavu da fizičko kažnjavanje ima brojne negativne i trajne posledice, ima stručnjaka koji smatraju da udarac po turu nije kriminal, već da je u nekim situacijama neophodna mera u vaspitanju deteta.
Psiholog Zoran Milivojević kaže da kada je dete veoma malo i nerazumno i kada objašnjena ne pomažu, bol je ono zbog čega dete pamti neke poruke.
"Druga situacija je kada je dete nasilno prema drugoj deci, životinjama ili roditeljima. I još jedna situacija koja se povremeno pojavljuje jeste kada dete ignoriše ili ne prihvata sve druge kazne", objašnjava Milivojević.
U Evropi su do sada 23 zemlje zakonom zabranile fizičko kažnjavanje dece, dok druge takav način vaspitanja sankcionišu sudskim odlukama.
U Srbiji više od 80 odsto mladih misli da se deci može ukazati na štetno ponašanje i bez batina, 63 odsto smatra da se deca batinama uče strahu, a ne razumevanju.
