Izvor: Politika, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odabrani
Možda ja ne umem da se radujem, ali mene je to što ćemo od sledeće godine dobiti olakšice za vize skroz ostavilo ravnodušnom. Nije me žacnulo ni kad sam čula da smo mi novinari među povlašćenima koje će EU pustiti da izađu iz zemlje, bez velike griže savesti, a možda i bez 35 evra za vizu.
Mora da sa mnom nije nešto u redu, a možda sam samo oguglala na lepe vesti. Navika je čudo. Kad svaki dan slušam kako ćemo uskoro ući u EU, kako će maline da rode kao nikad i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od nas naprave izvoznu silu, kako će svi da polude za našim selima da nećemo moći da se otarasimo turista i kako će uskoro pravda da izađe na videlo i svi će da nam padnu pred noge i mole za oproštaj, onda, šta su, bre, te vizne olakšice i kako to da razveseli čoveka. A možda se ja tome ne radujem i zato što imam vezu za vizu, iako, baksuz, za inat neću da je koristim.
Dakle, Evropa je odlučila da, ipak, pusti Srbe da vide čega to ima izvan njihovog sveta. Ne sve, nego samo neke. Dugo su procenjivali koga će odabrati i onda su odlučili. Biće to studenti, naučnici, biznismeni i mi, novinari. Jasno je da nisu svi stvoreni da vide beli svet. Što govorila moja baba, džaba nekom što je prošao kroz školu, kad škola nije kroz njega. E, isto vam je i sa EU. Dakle, neki će ići, izvideti situaciju pa prepričavati. Opet, ne svima, naravno, samo onima vrednim pričanja.
Ko osim nas odabranih baš bude navaljivao da izađe napolje, da zaviri u onostrano, ići će, ali samo ako uspe da prođe sva iskušenja koja im se budu isprečila na putu do vize. Ako im je suđeno. A da li je znaće ako argumentovano odgovore na pitanja kao što su: šta to hoćete tamo da vidite, kad ste primetili tu radoznalost, da li vas je neko nagovarao, ima li još takvih kao što ste vi, koliko broji ta opasna organizacija i da li vam se Srbija sviđa više od bilo koje druge zemlje. Čuvajte se, to poslednje je trik pitanje, ako kažete da vam se sviđa, neće vas pustiti, a ako kažete da vam se ne sviđa, opet neće. Probajte da padnete u nesvest ili da odglumite srčani udar. Ko, ipak, prođe može u red ispred neke ambasade dok sudbina ne prozove njegov broj.
Možda nekome nije jasno, ali bi trebalo da bude, zašto su za ulazak u EU odabrani baš naučnici, biznismeni i mi novinari. Prvo, neki od nas mnogo znaju, neki imaju puno para, a neki nemaju ništa od toga ali imaju veze u ambasadama, pa bi išli svakako.
Možda su mogli da idu i neki obični ljudi, kao rudari, učitelji ili ratari. Ali, čemu to? Jasno je kao dan da oni nemaju nikakvu želju da vide Pariz, London i Beč, inače bi se potrudili da skinu lance i okove, pronađu Ratka Mladića i poklone kosovskim Albancima i neko lepše i plodnije parče zemlje nego što je ona ledina na jugu Srbije.
To što su u Srbiji zatvoreni pre svega oni koji ništa i ni za šta nisu krivi, sigurna sam, ima neki dobar razlog, koji mi, naravno, zbog dugotrajne izolacije i zatvorenosti nismo ni sposobni da razumemo. Bilo bi glupo da nas drže u zatvoru tako uporno i tako dugo, a da to nema neku veliku svrhu. I mora da smo mi koje će uskoro pustiti napolje nečim to i zaslužili. A vi, za koje nema olakšica, mora da ste nešto grdno zgrešili kad vas neće. A šta drugo?
Dragana Matović
[objavljeno: 20/11/2006]
