Izvor: Danas, 14.Dec.2015, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oda menzulhani
Danas ćemo "ispoštovati" Poštu, mislim na PTT, ako se to još uvek tako zove. Vaistinu je ta ustanova zaslužila mali znak pažnje sa moje strane, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što me je u izvesnom smislu othranila.
Jer pazite, birvaktile, pre pojave interneta, tekstovi poput ovog koji čitate nisu stizali direktno na Panovićev kompjuter, nego ih je u redakciju donosio poštar. Šta sam ih samo poslao iz svih krajeva naše zemlje ponosne i svi do jednog su stizali na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << odredište. Osim, naravno, onih koje nisam hteo (ili stigao) da pošaljem, pa krivicu za neprispeće pošiljke svaljivao na ni krivu ni dužnu poštu. Mea culpa, pošto, majko...I pročaja.
Pošta Srbije je, da kažemo, vršnjak države Srbije i jedna od najdrevnijih, a bogme i najpouzdanijih državnih službi. Možda ćete se zapitati kako je moguće da državina pošta funkcioniše maltene besprekorno, na podobije ostalih evropskih pošta, a da poština država bude drljava, razvaljena i dibidus nepouzdana? Imam spreman odgovor, samo se malo strpite.
To je stoga, čestnejši čteci, što pošta ili funkcioniše kao sistem ili ne funkcioniše uopšte, a to je stvar koju srpske Oce i pored najbolje volje ipak nisu sebi (i nama) mogle priuštiti. Nema države bez pošte, to je bar jasno, ali je uticaj srpske državne mitologije na poslovanje srpskih menzulhana nepostojeći ili zanemariv. Nikada nećete čutipoštanskog glavešinu kako trogatelno govori poštonoši: "Milovane, ispuni zavet predaka i odnesi ovo pismo u Lole Ribara...Pardon - u Svetogorsku, a nećete ga čuti ni da kaže: "Milovane, tako ti Lazareve zakletve, pobacaj pošiljke za Prištinu, tu lažnu prestonicu još lažnije države..." Ne ide to u pošti tako. Sve ide po ustaljenoj proceduri. Ili možda grešim! Možda je - po naređenju "s vrha" - i poštanski saobraćaj između Srbije i njene južne pokrajine ukinut.
Možda se sad pitate - a zašto se srpska država ne ugleda na srpsku poštu? To je,da kažemo, filozofsko pitanje, ali ću pokušati i na njega da odgovorim. I to protivpitanjem - da li znate nekog direktora pošte koji je "harizmatična" ličnost, medijska zvezda, koji se ne skida sa TV ekrana, kome se masovno uvlače u dupe, koga obasipaju pažnjom,koji vedri i oblači, a čiji se pobočnici prekonoć bogate. Ne znate?
E, u tom grmu leži zec. Harizmatičnost - što će reći samovolja - tonas je dovelo do prosjačkog štapa, a u tom dovođenju na prosjački štap presudnu ulogu je odigrala naša sopstvena naivnost pomešana sa lenjošću - sumanuta nada da će se odnekud pojaviti strogi, ali pravedni Oco koji će do u večnost "deliti" stanove, zejtin i brašno, svinjske polutke i ostale potrepštine. I u toj stvari nikakve razlike između Prve i Druge Srbije nema. Tu su sve Srbije jedinstvene. Samo što jedna Srbija više voli ovog, a druga onog Ocu. A u stvari, osim svoje lenje guzice, ne voli nikoga.
