Izvor: Politika, 25.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oda evropskom "čudu"
Angela Merkel je isposlovala da se velika fešta povodom pedesete godišnjice čuvenih Rimskih ugovora, uz učešće svih glavara evropske familije, održi u njenoj kući, Berlinu, a ne na izvorištu Evropske unije, u italijanskoj prestonici, što bi bilo logično.
Logika se, međutim, često povlači pred interesima. Nemačka kancelarka je imala jak argument u svojim rukama – njena zemlja u ovom trenutku predsedava Unijom – i uspešno ga je iskoristila.
Ova žena srećne ruke i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reske pameti, kojoj su do stupanja na kancelarski tron odricali iskustvo u spoljnoj politici, uknjižila je, tako, još jedan poen na velikoj svetskoj sceni. Uprogramiran je novi, u istoj ravni i većem formatu: Merkelova će u junu biti domaćin skupu svetskih lidera iz formacije G 8.
Italijanima, dakako, to nije smetalo da sami organizuju veliko slavlje, ali je ulazak u zrelo doba Unije obeležen dokumentom koji, ipak, nosi ime nemačke prestonice.
Iako je njegova vrednost više u simbolici, a manje u programskoj viziji, berlinski manifest (saopštenje) jeste oda "evropskom čudu", kako je engleski istoričar Frederik Tejlor u elektronskom izdanju nemačkog "Špigla" označio nesporno uspešnu integracionu priču na Starom kontinentu.
Tekst berlinskog saopštenja je veoma sažet (izbegnuto je da se spomene sve što bi za nekog od članova evropske familije uopšte bilo sporno), lapidaran i sročen uzvišenim tonom: oda ideji o Evropi "mira i razumevanja" koja se ostvarila, o Evropi koja je "izvukla pouke iz krvavih sukoba i mučne istorije", ujedinjujući se.
U prvom od tri (kratka) dela berlinskog manifesta visoko na zastavi evropske familije istaknuti su zajednički ideali u čijem je središtu čovek, njegova prava i neprikosnoveno dostojanstvo, jednakost muškarca i žene, mir i sloboda, demokratija i pravda, međusobni respekt i odgovornost, blagostanje i sigurnost, tolerancija, pravda i solidarnost.
U drugom delu dokumenta konstatuje se da Evropa stoji pred izazovima i iskušenjima koji se ne zaustavljaju na nacionalnim granicama, a Evropska unija je odgovor na njih. Samo zajedno, naglašava se u berlinskom saopštenju, na primer, moguće je voditi uspešnu borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, pri čemu se Evropljani zavetuju da će i u borbi protiv takvog protivnika braniti slobodu i građanska prava – indirektno distanciranje od američke varijante i famoznog Gvantanama (što se, dakako, ne spominje), prema čemu Evropljani bili, inače, kritični.
U trećem, završnom delu, i više u naznakama, dotaknuta je tema koja se tiče onih izvan (sadašnje) evropske kuće: ona će i ubuduće držati otvorene kapije i podsticaće demokratiju, stabilnost i blagostanje s one strane njenih (Unija) granica. Ništa više. Ništa konkretnije.
Samo u naznaci deponovan je i "potpis" za eventualni budući evropski ustav: do narednih izbora za Evropski parlament 2009. trebalo bi da se postigne saglasnost o osnovama na kojima će počivati ujedinjena Evropa, kao "naša zajednička budućnost".
Angela Merkel je oživljavanje teme o evropskom ustavu, posle hirurški reskog "ne" Francuza i Holanđana, i otporu među još nekim članicama Unije, označila kao njen prioritetni zadatak u (polugodišnjem) predsedničkom mandatu. Moraće, očigledno, s tim da još čeka. Vreme izmiče, kao i, po svemu sudeći, slučaju Kosova: zvanični Berlin bi, po svaku cenu, da se konačni status srpske južne pokrajine definiše do kraja nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, koja bi, umesto UN, potom trebalo da stupi na užareno kosmetsko tle.
[objavljeno: ]
