Izvor: Vesti-online.com, 08.Apr.2011, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od ustaša spasla 12.000 mališana

Na predlog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića), Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve posthumno je odlikovao Dianu Budisavljević, poreklom Austrijanku, za zasluge spasavanja 12.000 dece iz koncentracionih logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Diana Budisavljević postala je prvi dobitnik ovog priznanja koje je Sinod SPC ustanovio prošlog leta, potvrđeno je "Vestima" u Patrijaršiji SPC.

Diana Budisavljević >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << rođena je u Inzbruku 15. januara 1891, gde je i preminula 20. avgusta 1978. Za Julija Budisavljevića, ličkog Srbina koji je u Austriji završio studije medicine, udala se 1917. da bi se dve godine kasnije bračni par nastanio u Zagrebu, gde hirurg Budisavljević postaje profesor na Medicinskom fakultetu. Visok društveni status podrazumevao je uključenje u predratni društveni život zagrebačke elite. Ta poznanstva Diana kasnije koristi u ratnim dobrotvornim aktivnostima od 1941.

Tokom Drugog svetskog rata inicirala je i organizovala spasavanje iz ustaških logora uglavnom srpske dece i njihovih majki s područja Korduna i Kozare. Često je govorla da je od Boga dobila najlepši dar - mogućnost da ljude spase od sigurne smrti. Saznavši za stradanje srpskih žena i dece u ustaškom logoru Loborgrad, u jesen 1941, Diana Budisavljević sa saradnicima je organizovala "Akciju Diane Budisavljević", koja se sastojala u prikupljanju i slanju pomoći u novcu, hrani, odeći i lekovima zatočenim ženama i deci u logorima Loborgrad, Gornja Rijeka, Stara Gradiška, Jasenovac, Mlaka i Jablanac.

Zatim, od izvlačenja i prevoza majki i dece iz logora, pa do udomljavanja nezbrinute mališana iz logora u zagrebačke, jastrebarske i sisačke porodice, kao i u dečje domove i bolnice, te u prikupljanju pomoći za njihovo izdržavanje. Radi očuvanja identiteta dece koju je spasla, vodila je kartoteku što je pomoglo ponovno spajanje mališana sa onim roditeljima koji su uspeli da prežive Drugi svetski rat.

Trajno svedočanstvo o svom radu, ali i o užasnom ustaškom teroru nad Srbima, Diana Budisavljević ostavila je u dnevniku koji je vodila od 23. oktobra 1941. do 7. februara 1947. Zahvaljujući njenoj unuci dr Silviji Sabo, dnevnik je u Hrvatskoj štampan 2003. pod nazivom "Dnevnik Diane Budisavljević".

Budući da je SPC zaoštrila kriterijume za dodeljivanje najvišeg crkvenog odlikovanja Svetog Save, Sinod je prošlog leta doneo odluku o ustanovljenju šest novih odličja. Reč je o Ordenu cara Konstantina, Svetog Simeona Mirotočivog, Svetog despota Stefana, Svetog Nikolaja Velimirovića, carice Milice i kralja Milutina. Oni će se dodeljivati znamenitim ličnostima i biće svojevrsni nadomestak ordenu Sveti Sava, koji je istorijski najznačajniji i najvredniji.

S obzirom na rizičnost, sveobhvatnost i težinu misije, Diani su u radu, pored humanitarnih organizacija, pomagali i ugledni Zagrepčani tog vremena: Marko Vidaković, poznati arhitekta, te Đuro Vukosavljević, Kamilo Bresler, Ivanka Džakula, Dragica Habazin, Jana Koć, Tatjana Marinić, Vera Černe, Branko Dragišić, Ljubica Becić, itd.

Diana Budisavljević 1972. godine odlazi iz Zagreba i do kraja života ostaje u rodnom Inzbruku.

Nastavak na Vesti-online.com...