Izvor: Blic, 01.Nov.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od tri kilograma slame litar nafte
Od oko 11,5 miliona tona biomase, koliko se godišnje proizvede u Srbiji, mi trenutno koristimo simboličan deo kojim obezbeđujemo samo jedan procenat utroška energije. Kada bismo od biljnih ostataka, pšenične slame, kukuruzovine, stabljika suncokreta, duvana, granja iz voćnjaka, loze iz vinograda ili ostalih biljnih ostataka, koji predstavljaju biomasu, iskoristili samo četvrtinu, uštedeli bismo više od 1,5 miliona litara ulja za loženje, što je ravno potrebnoj količini dizel goriva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja se godišnje potroši u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji – rekao je profesor doktor Todor Janić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na predstavljanu projekta „Zelena energija Banata" u Čoki.
Janić je naveo i jedan ilustrativan podatak: „Tri kilograma slame koji koštaju 7,5 dinara mogu zameniti jedan litar nafte čija je cena veća od 90 dinara". Biomasa u Srbiji ima najveći energetski potencijal od obnovljivih izvora energije (OIE) u koje spadaju vetar, sunce, talasi, plima i oseka, geotermalna energija.
O programu „Zelena energija Banata" (Banat Grin Energy), koji je urađen u Regionalnom centru Mreže za podršku ruralnom razvoju u Novom Kneževcu, govorio je i Slavko Golić, menadžer projekta iz Novog Kneževca, koji je ukazao na ružnu i štetnu naviku velikog broja vojvođanskih paora i gazdinstava da biljne ostatke spaljuju na njivama.
– Ceo atar u plamenu, slika je koju najčešće možemo videti na kraju skidanja jesenjih useva sa njiva – rekao je Golić. U okviru ovog projekta koji finansira Ministarstvo inostranih poslova Rumunije u saradnji sa pokrajinskim Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine i resornim republičkim Ministarstvom, a sprovodi kancelarija Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), sagledana je potrošnja energije u javnim zgradama na području opština Novi Kneževac i Čoka.
– Rezultati su zabrinjavajući za sve skromnije budžete ovih malih opština, koje godišnje za potrebe grejanja izdvajaju oko 300.000 evra. Sve opštinske institucije greju se na skupe uvozne energente i električnu energiju, troškovi budžeta se teško podmiruju, a istovremeno neiskorišćen je potencijal biomase iz poljoprivrede – rekao je Slavko Golić.
On kaže da je biomasa iz poljoprivrede resurs malih opština, jer se osim kukuruzovine, slame, otpadnog komunalnog granja mogu zasnivati višegodišnji energetski zasadi na manje plodnom državnom poljoprivrednom zemljištu, ukoliko je potrebno da se obezbede dodatne količine biomase. Na skupu u Čoki predstavljen je i program Energetskog bilansa predškolskih i školskih zgrada, koji je pripremio Predrag Petrinjac, arhitekta iz Čoke. On je ukazao na mogućnost uštede od 40 do 80 odsto na energentima, navodeći primer zgrade lokalne administracije, gde su zamenom prozora prepolovljeni troškovi grejanja.
Za razliku od fosilnih energenata – nafte, gasa i uglja, čije zalihe će se iscrpsti za nekoliko decenija, obnovljivi izvori energije (OIE) – vetar, sunce, talasi, plima i oseka, geotermalna energija i biomasa su trajni izvori koji sprečavaju dalju degradaciju životne sredine i smanjuju efekat „staklene bašte". Evropska unija obavezala je sve članice da učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije sa prosečnih šest odsto u 1997. godini povećaju na 12 odsto u 2010. godini, što moraju prihvatiti i sve zemlje prilikom pristupanja Uniji.
Nova dostignuća
Opremu i kotlove za sagorevanje biomase predstavili su Saša Ćinkul iz novokneževačke Tvornice poljoprivrednih strojeva i Čongor Levai. Najnovija dostignuća u tehnologiji solarnih kolektora za sanitarnu vodu i kombinaciju sa centralnim grejanjem predstavili su inženjeri „Termo-gasa" iz Sente.
