Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od strelice do čuture i kubure
Priča o tome kako je Milan Lončar, rođeni Smederevac, inače specijalista za hidrauliku, postao i stručnjak za starine, zanimljiva je koliko i njegova zbirka
Posetili smo Milana Lončara u njegovoj kući, u samom centru Smedereva, željni da vidimo šta je sve za nekoliko decenija bavljenja kolekcionarstvom uspeo da sakupi. Ljubazni domaćin nas je dočekao u malom dvorištu, a na vrhu uskih drvenih stepenica koje vode u njegovo carstvo u potkrovlju – radoznali belo-žuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mačor. Dobro nas je osmotrio pre nego što nas je, teška srca, pustio da zađemo na njegov i gazdin teren. A tavan – čudo neviđeno. San svakog muškarca dečačke duše, prepun raznovrsnih šlemova, vojničkih čutura iz svih ratova, vojnih uniformi svih rodova, svakojakog oružja, na Milanovu žalost samo „hladnog", kao što su sablje, jatagani, bajoneti noževi...
Razoružan, ali uporan
– Bilo je tu i vatrenog oružja svih godišta i tipova, ali me „razoruža" policija. Do 1975. sam sakupljao samo staro oružje, ali eto vraga: sme da se kupi, a ne sme da se poseduje! Tako „ode" moje oružje, a imao sam i „berete" kupljene u Italiji, dedin karabin, pa pištolj gaser, prava divota, ali zakon je zakon... – jada se domaćin.
Da se uteši, prešao je na vojničke uniforme. I to je deo vojnog arsenala, doduše vrlo skup. Uz to, teško je nabaviti generalske uniforme. Prodaju ljudi nasleđeno ordenje, ima ih i on na stotine, ali uniforme retko. Njemu se posrećilo, pa je mnoge dobio na poklon od vlasnika lično, od Ojdanića, Perišića, Pavlovića... Uniforme za oficire nižih činova kupovao je po buvljacima. Preko prijatelja je došao i do nekih baš lepih primeraka svečanih uniformi. Ima ih iz Ukrajine, SAD, Švajcarske. Sparene su sa odgovarajućom šapkom ili kapom. Ima i kapu kralja Petra, nabavljenu u Nišu, original. Nju je bilo lakše naći nego uniformu srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata, jer su zbog tifusa masovno spaljivane. Pokazuje nam i jednu nemačku kapu, nama naizgled običnu, a vrednu 500 evra. Još je skuplji jedan šlem iz vremena Obrenovića.
Sve što zaradi u radionici baveći se svojom strukom – hidraulikom i pneumatikom – potroši na neki redak primerak zbirke. Takva je sudbina kolekcionara. Bez strasti za retkim i vrednim komadima, ne bi bilo nijedne kolekcije. Važno je da može da se „pokrije" vlastitim finansijama, tako da zbog njegove pasije porodica ne trpi.
Kolekcionarstvom se „inficirao" davno, kad je još kao dečačić sa drugovima čeprkao oko smederevske tvrđave u potrazi za „blagom" i nalazio ga – stare čaure, metalne novčiće, čak i strelice, srednjovekovno hladno oružje. Još kao pionir postao je član Smederevskog muzeja kojem je uredno isporučivao svoj „ulov", ali već tada se u njemu začeo kolekcionar. Sa metalnog novca prešao je na papirni. Sada već ima oko pet šest hiljada komada.
Uglavnom mislimo da su u vreme prethodne inflacije naše novčanice od 500 milijardi imale najveći broj nula, ali to nije tačno. Novčanice sa ravno 18 nula imali su Nemci, a 1946. su ih „prešišali" Mađari, koji su u vreme svoje inflacije štampali novčanice od 10.000 biliona, sa oznakom „B" u uglu, koje su vredele koliko i one naše milijarde devedesetih.
Titove biste – poslastica!
Posle novca, oružja i uniformi, Milan se zainteresovao i za šlemove i čuture. Čuture krase čitav jedan kosi tavanski zid. Ima ih oko 70. Čitajući literaturu za kolekcionare, shvatio je da su one za hobiste interesantne. Sve su datirane, pripadaju različitim vremenskim periodima i rodovima vojske. Najstarija je iz Balkanskih ratova. Uglavnom su aluminijumske, osim onih austrougarskih koje su čelične, pa emajlirane. Više-manje sličnih su formi : pljosnate, zaobljene a neke i sa zatvaračem u obliku čašice.
Pomažući drugovima koji su otvarali kafane u etnostilu, ili etnomuzeje, da pribave eksponate, Milan je sebi otvorio još jedno kolekcionarsko polje. Počeo je da sakuplja stare mlinove za kafu i biber, pržune, tučane i mesingane pegle na žar, gusane peći sa lepo ukrašenim vratancima i „šapama". Ima ih na svom tavanu, ali ih je puno i ionako tesno dvorište.
Gledamo oko sebe: sve police na tavanu ispunjene su do poslednjeg mesta „eksponatima". Na horizontalnim gredama, uredno u najlon upakovane pa poređane kape i šapke, uniforme su na stalcima u stavu mirno, a jedan koketni beli kredenac barokne forme krcat je porcelanskim figuricama i servisima.
– E, to skupljam jer mi se sviđa a i korisno je kao zgodan poklon kad žena i ja pođemo prijateljima na slavu. Svaka se domaćica takvoj sitnici obraduje mnogo više nego kafi – objašnjava nam Milan.
U policama i anđelčići, nimfe u gracioznim pozama i druge metalne figure, među kojima su i Titove bronzane biste, „poslastice" za Slovence, kako reče naš domaćin, ističući da su tamo za kolekcionare na visokoj ceni i petokrake. U kolekcionarstvu, sem ljubavi ima i komercijale, jer se na taj način pribavljaju sredstva za ono zašta se živi.
Šta njemu znači njegova zbirka, objašnjava u jednoj rečenici:
– I sad, kad posle toliko decenija vidim neki lep ili vredan predmet, srce mi zaigra kao da sam još onaj dečačić koji, čeprkajući oko Tvrđave, pronalazi „blago"!
Nađa Orlić
[objavljeno: 26/04/2008.]
