Izvor: Politika, 18.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od socijale se dobro živi u Belgiji
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 18. februara – Procenat nezaposlenih u Belgiji premašio je 7,5 odsto, a usled ekonomske i finansijske krize realno je očekivati osetan porast ove stope u 2009. godini. To je razlog da se mnogi Belgijanci iznova podrobno raspituju o vrstama pomoći koje im sleduju ukoliko ostanu bez posla ili ako osiromaše.
Nezaposleni su svrstani u tri starosne kategorije, na mlađe od 36 godina, one koji imaju između 36 i 50, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << one starije od 50 godina. Uslovi za sticanje statusa nezaposlenog lica su različiti, a zavise i od starosti građanina koji se prijavljuje na biro za zapošljavanje. Za najmlađu kategoriju potreban je dokaz o najmanje 312 radnih dana u poslednjih 18 meseci, za starije 468 dana u poslednjih 27 meseci i za najstarije 624 radna dana u poslednjih 36 meseci. Pored potvrde o navedenom broju radnih dana, sve kategorije moraju ispuniti opšte uslove – da nemaju prihod, da nisu otpušteni s posla, da ne rade, da su spremni da rade, da imaju prijavu boravka u Belgiji i da nisu dostigli starosni uslov za penziju.
Svi koji se kvalifikuju za status nezaposlenog lica, dok čekaju na birou na eventualno novo zaposlenje, od države primaju mesečnu naknadu u iznosu oko 700 evra. Suma je određena 2001. godine kao 35 odsto prosečne plate, a postoji mogućnost dodatne naknade u zavisnosti od vremena provedenog na tržištu rada. Nezaposleni koji imaju decu primaju dodatnih oko 400 evra po detetu i imaju besplatno zdravstveno osiguranje za sebe i porodicu. U sistemu belgijskog zdravstva privatne i državne ustanove podjednako su dostupne svim osiguranicima. Operacije i bolničko lečenje su besplatni, a pregledi se naplaćuju 30 odsto, dok ostatak troškova pokriva država. Deca imaju pravo na besplatno obdanište i školu. Pored toga, oni imaju pravo da konkurišu za socijalne stanove, za koje postoji rang-lista, jer je njihov broj ipak ograničen. Korisnici stanova iz socijalnog programa ne plaćaju kiriju (za dvosoban stan u zavisnosti od lokacije košta od 500 do 1.000 evra) već samo račune za komunalije.
Oni koji imaju kućnog ljubimca takođe imaju pravo na novčanu mesečnu naknadu, a iznos zavisi od životinjske vrste. Zbog toga je retkost videti u Briselu beskućnika i skitnicu koji nema psa, jer ova plemenita životinja najviše donosi vlasniku, oko 200 dragocenih evra mesečno. Većina ih zapravo ima po dva psa. Treći im je suvišan, jer za njega ne bi ništa dobili. Za ove uboge siromahe, koji praktično obitavaju na ulici i od države dobijaju minimalne naknade, ručak se poslužuje svakoga popodneva u unutrašnjosti nekoliko stanica metroa u različitim delovima grada. U pomoć ljudima koji žive na ivici gladi odnedavno se uključila i Evropska komisija koja im dotura hranu iz svog restorana koja nije potrošena u predviđenom roku.
Najugroženiji slojevi stanovništva dodatno su zaštićeni još jednom za naše pojmove neobičnom merom. Elektrodistribucija u Belgiji nema pravo da vam isključi struju čak i ako ne plaćate račune, već samo može da vam ograniči njenu jačinu ako ste neplatiša. U tom slučaju šporet ne možete uključiti ukoliko prethodno niste isključili mašinu za veš i tome slično.
Svi zaposleni koji zarađuju do 7.000 evra godišnje neto oslobođeni su plaćanja poreza. Takođe, bilo je slučajeva da pojedine belgijske opštine i lokalne samouprave donesu odluku da oslobode sve svoje građane plaćanja poreza ako je poslovna godina bila loša.
Ponuda i cene u supermarketima u Briselu zavise od lokacije na kojoj se nalaze, jer su ovde veoma uočljive socijalne razlike u različitim delovima grada. U Uklu, koji bi odgovarao beogradskom Senjaku, u ponudi su najskuplje švajcarske i belgijske čokolade kojih nema u Molenbeku (siromašna emigrantska četvrt), gde su u ponudi najjevtinije. Slično je i sa hlebom, mlekom ili mesom. U delovima grada sa izmešanim socijalnim slojevima mešovita je i ponuda. Nije preterano reći da najjevtiniji marketi izgledom i ponudom podsećaju na Srbiju iz doba sankcija. Roba je jevtinija, ali i manje kvalitetna. U ponudi su i namirnice čiji rok samo što nije istekao, pa se one prodaju po sniženim cenama. Slično je i sa garderobom. Nije preterano reći da cipele u Briselu koštaju od 10 do 1.000 evra.
Iako su usluge ovde skupe, kao uostalom u čitavoj zapadnoj Evropi, sve belgijske opštine svojim stanovnicima nude različite vrste pogodnosti kada su u pitanju obrazovanje i rekreacija i sport. Svi sa malim primanjima i nezaposleni imaju pravo na besplatno stručno usavršavanje na različitim tečajevima koje organizuju opštine, bilo da je u pitanju učenje stranih jezika, bilo programiranje računara. Takođe imaju pravo na besplatne termine za rekreaciju na opštinskim bazenima, stadionima i fiskulturnim salama, deca na besplatan rad sa trenerima opštinskih sportskih klubova. Svi ostali žitelji imaju pravo da navedene programe u svojoj opštini plaćaju upola cene.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 19/02/2009]
