Izvor: RTS, 30.Apr.2015, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od ruševine do hrama
Monografija "Manastir Drenča – od ruševine do hrama" arheologa
Gordane Gavrić i profesora doktora Mirka Kovačevića, krunisala je
višegodišnji rad na njegovoj obnovi. Istraživanja na ovom lokalitetu u
aleksandrovačkoj Župi dovela su do novih istorijskih saznanja o ovoj
značajnoj građevini iz 14. veka i ličnosti vezanih za nju.
Ostaci crkve manastira Drenča ili Dušmanice do pre 12 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izgledali su potpuno drugačije. Pre obnove o njoj se u istoimenom selu aleksandrovačke Župe malo znalo, ali je manastirska zaravan ostala mesto okupljanja meštana.
"Bilo je ovde Sabora, vinogradarskih molitvi. Deca su tu igrala loptu, čuvali smo ovce. Kao da niko nije mario da je tu neka svetinja. Malo nam je ko o tome govorio.Neki stari su pričali kako su crkvu srušili Turci sa obližnjeg brda", kaže Branimir Milojević, Drenča.
Bilo je pokušaja konzervacije ruševina Drenče, ali bezuspešnih. Do 2001. godine kada je otkriven ktitorski grob koji je inicirao ozbijna arheološka istraživanja i temeljnu obnovu manastira u trajanju od osam godina.
Milivoje Petrović iz Drenče pokazuje unutar crkve, mesto gde još uvek leže ostaci monaha Doroteja i ostalih sveštenika. Kako izgleda originalna posuda za pranje ruku, oštećena, ali retka. Jedna od pet iz srednjovekovnih pronađenih na tlu Evrope. Sačuvana je i jedna originalna greda stara 600 godina, koja još uvek služi nameni.
Istraživanja su potvrdila, ali i opovrgla mnoge pretpostavke o Drenči. Kako se navodi u monografiji manastir je izgradio monah Dorotej koji je živeo 60 godina, sa sinom i kasnijim patrijarhom Danilom, takođe sahranjenom u manastiru. Dorotej pre monaštva nije bio despot Ivaniš kako se do sada smatralo. Manastir je živeo kratko, a njegova arhitektura i kamena plastika nalik su crkvi u Hilandaru.
"Neki objekti koji su decenijama važili kao uzori za Drenču su definitivno otpali. Istorijski izvori i istraživanja na terenu su to konačno potvrdila", kaže prof. dr Mirko Kovačević.
"Cilj nam je bio da sačuvamo spomeničke vrednosti manastirskog kompleksa i da stvorimouslove da se Drenča obnovi kao živi manastir. Da se njemu vrati prvobitna liturgijska funkcija. Zato smo knjigu na osnovu naših projekata, nazvali "Manastir Drenča - od ruševine do hrama", kaže Gordana Gavrić, arheolog.
Na temelju starog konaka koji je otkriven ispod fudbalskog igrališta, sagrađen je novi. Po uzoru na prethodni iz 14. veka, nedavno je živopisan. U manastiru Drenča živi manje sestrinstvo koje vodi igumanija Fotina.
rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707
