Izvor: Vesti-online.com, 23.Maj.2016, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od rokenrola nema lepše igračke
Sarajevski gitarista, kompozitor i producent Zoran Šerbedžija, koji više od dve decenije živi u Diseldorfu, svirao je u Valentinu, Crvenoj jabuci, sa Džonijem Štulićem. Sada se sa svojim prvim albumom "Dobro lud i zaljubljen" vraća pop-rok zvuku. Šerbedžija za "Vesti" kaže da je sa predstavljanjem svog projekta krenuo od Sarajeva, preko Beograda pa dokle stigne. Radi kao studijski muzičar, producent, sarađuje sa glumcem Klodom Oliverom Rudolfom.
- Sve je krenulo pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << dve godine. Sve smo snimili i tražili smo pevača da to otpeva. Okupio sam sarajevsku raju Sanina Karića, Điđija Jankelića, Damira Arslanagića Arslu i Mladena Pavičića Pavu i oni su mi rekli da ne treba da tražimo pevača, da ja sve mogu da otpevam. Sve su to neke stare face koje su još aktivne. Nadam se da će ovaj projekat zaživeti i da ću imati šansu da se predstavim publici. Nisam kao klinac počeo da sviram zbog novca, već zbog onoga kako je Goran Bregović uvek govorio da je lakše curu smuvati kad sviraš gitaru. Rokenrol je naša igračka - kaže Zoran Šerbedžija.
Kako vidite danas pop-rok muziku na ovim prostorima?
- Ne znam koliko sam merodavan, jer sam dugo odsutan. Nisam baš čuo neke velike naslednike, jer na žalost ne dobijaju prostor od ovih drugih šund stvari koje prevladavaju. Tu ima par interesantnih bendova, kao što su Dubioza kolektiv, iz BiH, S.A.R.S iz Srbije je interesantan. Sviđaju mi se Bare iz Hrvatske, ali to su ljudi mojih godina ili malo mlađi. Sve ovo ostalo ili ja ne kontam ili uopšte ne mogu da svarim, taj neki površni pristup i to neko arlaukanje, neobični orijent. Ne znam ni kako to da nazovem. Kultura je uvek refleksija stanja u društvu. Nažalost, stanje u društvu je jako gadno. To je kao fudbalski tim, ako imaš jaku zemlju iza sebe onda pobeđuješ. Tako je i u rokenrolu, ne samo kod nas, nego uopšte. Malo sam razočaran kao roker.
Kako je bilo sarađivati sa Džonijem Štulićem?
- To je najveće iskustvo u životu. Davno sam radio sa Džonijem, krajem 90-ih godina. Od njega čovek može mnogo da nauči. Džoni s kim odradi više se ne čuje. Bilo je to divno druženje, ali direktan kontakt nemamo više. Nerado on gaji kontakte. Mogu o njemu reći sve najbolje. On je genijalac na ovim prostorima, kao talenat. E, sad što nije znao da napravi lovu kao neke njegove kolege, to je nažalost samo njegova greška. On ima neverovatnu harizmu.
Šta vam nedostaje iz Sarajeva?
- Meni je i dalje to ostala jedna zemlja i nadam se da će se sve to vratiti. Iz Sarajeva mi nedostaju slike, mirisi, ulice, ti kvaliteti koje smo imali mi Jugosloveni, Balkanci, koji smo veoma slični bili. Nedostaje mi i Beograd, gde sam provodio divne dane snimajući i nastupajući, Zagreb, Split, gde smo uživali u mladoj raji, zgodnim devojkama. Nedostaje mi ljubav koja je bila.
Da li može od muzike da se živi?
- Teško. Postoje oni što sviraju za par evra čitavu noć, i oni koji sviraju par sata za puno evra. Izgubila se ta srednja klasa. Takav je globalizam u svemu, i u ekonomiji i u zabavi. Najveća smrt za rokenrol su ti neki samozvani di-džejevi, koji kući na laptopu naprave muziku i puštaju. Ponekad sviram neke jugopartije, za bajker klubove, u teatru, u irskim pabovima. Što bi rekao Džoni Štulić, da nije ženine plate, bilo bi veselo.
* "Svet treba da se smiri i prestane da se drogira"
* Muzička čestitka za najvećeg gospodina rokenrola
* VIDEO: Ova žena je spojila operu i AC/DC. Pogledajte kako!
Nastavak na Vesti-online.com...
