Izvor: RTS, 17.Jan.2012, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od recesije do najvišeg rejtinga
Finska je početkom devedesetih bila u krizi i izgubila najviši kreditni rejting. Posle desetogodišnjih mera štednje, liberalizacije tržišta i tehnoloških inovacija ponovo je zemlja sa najvišim kreditnim rejtingom.
Privreda Finske je u relativno kratkom periodu uspela da iz duboke recesije postane jedna od najdinamičnijih privreda u evrozoni, sa prvoklasnim kreditnim rejtingom, koji druge evropske zemlje gotovo svakodnevno gube.
Finska koja je početkom 90-tih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bila u krizi i tada je izgubila najviši kreditni rejting. Posle desetogodišnjih mera štednje, liberalizacije tržišta i tehnoloških inovacija ponovo je zemlja sa najvišim kreditnim rejtingom, prokomentarisao je francuski privredni list Tribin.
Privreda te nordijske zemlje početkom devedesetih godina upala je u iznenadnu recesiju nakon raspada SSSR-a za koji je Finska predstavljala trgovinska vrata ka Zapadu, a posle toga su usledeli i ostali udarci.
Evropske kamatne stope su tada porasle usled nemačkog ujedinjenja i nepovoljno su uticali na prezadužena domaćinstva i privatni sektor, podseća Tribin.
Finska vlada se suočila sa ogromnim padom brugo domaćeg proizvoda (BDP) koji je 1991. godine bio 6,5 odsto, kao i sa ogromnim socijalnim davanjima, jer je u 1993. stopa nezaposlenosti prelazila 18 odsto.
Bankarskom sektoru bila je neophodna pomoć kako bi se izbegao sveopšti krah, a javni dug je vrtoglavo rastao.
Budžet Finske koji je 1989. bio u plusu počeo je da se naglo prazni tako da je 1992. zabeležen deficit od 7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Javni dug je koji je 1990. iznosio 10 odsto BDP-a, 1996. prešao je brojku od 70 odsto, a tada jedina agencija za procenu kreditnog rejtinga neke zemlje "Mudis" je oktobra 1990. snizila Finskoj najviši kreditni rejting, da bi u januaru 1992. njen rejting bio sveden na Aa2.
Onda su usledile jedna za drugom vladine mere štednje zasnovane na smanjenju javnih troškova koje su posebno bile rigorozne, a za vreme konzervativne vlade premijera Lira Vinanena izvršena je rekonstrukcija čitavog državnog finasijskog sistema formiranog tokom 60-tih godina.
Zemlja je ponovo zadobila poverenje na tržištu kada je 1995. novi socijaldemokratski premijer Pavo Liponen odlučio da produži sa reformama Vinanena.
Ubrzo su kamatne stope Finske počela da padaju, a budžet se uravnotežio 1997. godine, posle čega je agencija "Mudis" Finskoj ponovo dodelila najviši kreditni rejting AAA.
Nisu samo budžetske mere doprinele oporavku Finske, jer je Helsinki ubrzano izvršio ekonomsku liberalizaciju kako bi se podstakao privredni rast.
Država inspirisana teorijom privrednih ciklusa i ekonomskog razvoja austrijskog ekonomiste Jozefa Šumpetera prepustila je sudbini sektore pogođene krizom, usmeravajući svoj kapital ka preduzećima koje su imale razvojni potencijal.
Finska ekonomija, uz primenu mera štednje i podržana sektorom visoke tehnologije kao što je "Nokija", sada je po privrednom rastu u samom vrhu evrozone povrativši na taj način najviši suvereni kreditni rejting.
