Izvor: Blic, 21.Sep.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od prvog dana gost kafane
Neizostavan, a retko pominjan junak svake kafanske priče „Trandafilovića", rođeni Vračarac, i pored poodmaklih godina odlično se drži, frizure bujnije nego ikada. Platanu na Vračaru, sudeći već po izgledu, prija i novo okruženje, a staraoci ovog spomenika prirode, pričajući njegovu zanimljivu prošlost, tvrde i da nema razloga za brigu o njegovoj budućnosti.
- Vračarski platan ima status značajnog prirodnog dobra. Iako njegovu starost ne možemo precizno da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odredimo, svakako je star više od 150 godina. U vreme kad je Milan Trandafilović gradio kafanu, oko 1890. godine, platan je već bio pozamašne krošnje - počinje priču Jasna Trifunović, viši referent „Zelenila" i „starateljka" platana.
Stablo je prvi put zaštitila vračarska opština, 1980. a danas ga čuva čitav niz institucija, od Zavoda za zaštitu prirode Srbije, preko Skupštine grada (koja za nju izdvaja sredstva) do „Zelenila".
- Platan je pod „trećim stepenom zaštite". Stablo pre svega je zabranjeno poseći, seći mu grane, kidati lišće ili raditi bilo šta što bi ga ugrozilo ili mu promenilo izgled. Nije dozvoljeno ni dekorisati ga bez prethodne saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode - kaže Jasna Trifunović.
Jasna, takođe, kaže da vlasnici novog „Trandafilovića" prema starom drvetu dobro postupaju.
- Možemo da uklanjamo suve grane, lečimo stablo hemijskim sredstvima ako je bolesno, kao i da mu „sređujemo frizuru" - dodaje Jasna.
Položaj stabla u gradskom jezgru pomalo je nezgodan, pa je njegovo „kupanje" i „friziranje" uvek problem, srećom rešiv.
- Teško možemo da ga štitimo hemijski, jer se stablo nalazi u centru grada, za razliku od takođe štićenog platana kod Miloševog konaka. Stablo je, međutim, baš zbog svoje starosti otporno na bolesti i štetočine - nastavlja priču Jasna Trifunović.
I pored toga što je zašao u šesnaestu deceniju, vračarski platan ponekad se ponaša kao pravi beogradski mangup.
- Jedna njegova grana toliko je izrasla da je prešla na terasu kafića. Pošto je i inače veoma bujan, povezali smo mu grane sajlama i tako ga malo obuzdali - kaže Jasna.
Stari Vračarci ponosni su na svog suseda i smatraju ga simbolom ovog dela grada. Jasna Trifunović veselo je ispričala kako je jedanput „izbila prava pobuna" kad su se pronele netačne glasine da će platan biti posečen. Vračarci su se tada okupljali da protestuju, ali njihov je strah, srećom, bio neosnovan.
- Pod platanom, u starom „Trandafiloviću", mi „momci iz kraja" proveli smo godine. Tokom borbe za očuvanje kafane, platan nije bio samo simbol, već glavni junak, jer je pod zaštitom države i upravo zahvaljujući njemu nisu uspeli planovi da se radikalno promeni prostor„Trandafilovića". Kafane više nema i ambijent kafića nama starijima ne odgovara, ali mesto za druženje i dalje je tu - kaže Zoran Popović, poznati sportski novinar i čovek za odnose sa javnošću ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića, takođe viđenog gosta „Trandafilovića".
Stručnjak čiji sud o zdravlju vračarskog simbola najviše vredi takođe uverava da će platan još dugo krasiti Beograd.
- Platani su veoma otporna vrsta. Nema nikakve opasnosti za njega - zaključuje Jasna Trifunović.
.jpg)
