Izvor: Glas javnosti, 25.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od prote Mateje do sina Vuka
Počeci spoljnih poslova se računaju od zalaganja srpskih ustanika da pridobiju Beč za borbu protiv Turaka. Velike sposobnosti su se pripisivale i Karađorđu i knjaz Milošu. Zlatni vek srpske diplomatije je kraj 19. i početak 20. veka, a jugoslovenske za vreme Tita. Miloševićeva diplomatija izgubila je rat protiv Si-En-Ena, a sadašnju uspešno vodi mladi Jeremić
Počeci diplomatije u Srba, kao i stvaranje moderne države računaju se od Prvog srpskog ustanka, a sve što je uradio >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Sveti Sava stavljeno je zasada ad akta. Poštujući, dakle, tu zvaničnu verziju, Srbija se spoljnim poslovima bavi tek neka dva veka i taj period je bio predmet analize u ovom tekstu.
U istorijskim arhivama sačuvan je dokument koji ukazuje da je trideset dana posle odluke o dizanju ustanka pokrenuta inicijativa da se stupi u kontakt sa predstavnicima Austrije i da se od njih zatraži pomoć i podrška. Inicijator te diplomatske misije bio je prota Mateja Nenadović.
Pridobio dvor i crkvu
On se polovinom marta 1804. godine sastao u Zabrežju kraj Obrenovca sa austrijskim graničarskim oficirom Lajtnerom, koji se raspitivao o dešavanjima u Srbiji, koja su uznemiravala susednu Austriju. Oficir je savetovao proti da o „srpskom pitanju“ obavesti mitropolita Stefana Stratimirovića i njegovog prijatelja, austrijskog princa i nadvojvodu Karla.
- Pišite njima dvojici ili generalnoj komandi u Varadinu kako bi za vas nešto preduzeli - rekao je oficir.
Prota Mateja je napisao dva pisma, sročena doduše neveštim političkim jezikom, ali je tim putem uspeo da pridobije austrijski dvor i crkvene krugove da se stave na stranu naroda u borbi protiv Turaka. Pisma prote Mateje smatraju se za prva diplomatska dokumenta u nas, a autor za prvog srpskog diplomatu.
Sledeći pokušaj spoljnih poslova preduzeo je lično Karađorđe. On je preneo austrijskim zvaničnicima da je želja celoga naroda da pređe pod vlast Habzburške dinastije, dok je u stvarnosti želeo da tim manevrom lakše dođe do nezavisnosti.
Prave diplomatske sposobnosti se, međutim, pripisuju njegovom kumu i nasledniku Milošu Obrenoviću.
Malo i za sebe
Upornom diplomatijom i uz mnogo političkog takta, Miloš je 1830. godine zadobio poseban sultanov akt o delimičnoj unutrašnjoj samoupravi i slobodnoj školi, takozvani hatišerif. Posebnim beratom Milošu je bilo priznato nasledno kneževsko dostojanstvo.
Istoričari, međutim, neretko napominju da se kneževa diplomatija svodila na podmićivanje Turaka i na beskompromisno uklanjanje potencijalnih konkurenta za vlast. NJegovu diplomatsku misiju skoro je na jednoj televiziji demistifikovao bivši ambasador na Kipru Svetislav Basara. Prema njegovim rečima, Milošu se pripisuje i ono što ne zaslužuje.
- Knez je bio istočnjački kabadahija i osnivač Udbe, čiji batinaši su tukli čak i Vuka Karadžića. Pripisuje mu se da je blagoslovio rad prvog srpskog pozorišta, ali je verovatno izvadio dukat i naredio glumcima da ga zabavljaju. On i sada ima naslednike u Srbiji, a najsličniji su mu bivši premijer Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić. Samo im turbani fale - rekao je veliki pisac.
Sutra: Novi izazovi u novom veku
