Izvor: Blic, 29.Jul.2009, 05:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od propisa još gora primena
Banjaluka - Mada Republika Srpska u brojnim zakonskim rešenjima ide u korak sa razvijenim zemljama, građani od toga retko imaju koristi. Ekspresno donošenje zakona, njihova nedoslednost, zastarelost i nerealnost dovode do toga da se oni u praksi uglavnom krše. Tako i pored zakonskih zabrana svakodnevno imamo situaciju da maloletnici bez ikakve kontrole kupuju alkohol, cigarete ili se klade u sportskim kladionicama. Na ulicama viđamo gologlave bicikliste ili motocikliste, vozače sa mobilnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << telefonima, konobare koji donose stare, a ne fiskalne račune, nepušače koji u ugostiteljskim objektima i dalje udišu duvanski dim...
Ovakva banalna kršenja propisa često ostaju nekažnjena, pa su propisi samo mrtvo slovo na papiru.
Koliko su zakoni u Srpskoj neefikasni, nerealni za naše uslove ili zastareli, dobro znaju inspektori koji na terenu vide raskorak između propisa i života. Inspektorat Republike Srpske zadužen je da primenjuje 130 zakona i preko 800 podzakonskih akata, a dobar deo njih teško je sprovodiv u praksi.
- U nekim oblastima problem se ne može rešiti samo brojem kontrola i inspektora. U primerima poput zabrane pušenja na javnim mestima, učešća maloletnika u igrama na sreću ili ilegalnog rada u zdravstvu zakonodavac mora da proceni društvenu opasnost, postavi cilj i odredi kaznenu politiku. Način na koji se do sada radilo u ovim oblastima neće rešiti problem, nego će se loptica odgovornosti prebacivati sa jednog krivca na drugog - objašnjava Slavko Subotić, direktor Inspektorata.
On predlaže da u delatnostima gde postoje zabrane, odgovornost preuzme vlasnik objekta, a oštrijom kaznom uspostavilo bi se više reda. Ovako, inspektori se vraćaju na početak.
- Često smo u začaranom krugu umesto da se problem odmah reši. Kada se neke nelegalne radnje jednom pronađu, trebalo bi izreći zabranu rada, recimo, od pet godina. Nakon dva takva slučaja, problem bi bio rešen. Ovako, prekršioci plate kaznu, mi ih i dalje ganjamo, a oni su nagrađeni jer i dalje rade - smatra Subotić.
On upozorava na još jedan problem, a to je nedostatak inspektora, ali i zakona, zbog čega pojedine oblasti društvenog života u Srpskoj uopšte ne podležu kontroli.
- U oblastima kao što su proizvodnja i promet hemikalija, poštanski saobraćaj, kultura, socijalna, porodična i dečja zaštita, nemamo nijednog inspektora, pa smo primorani da angažujemo druge inspektore da pokriju ove oblasti - kaže Subotić.
On dodaje da su Srpskoj potrebni i decidiraniji propisi o oglašavanju, šumskim gazdinstvima, zaštiti intelektualne svojine, proizvodnom i uslužnom zanatstvu, auto-otpadima, itd.
Da veliki broj usvojenih zakona u Narodnoj skupštini RS ne znači i kvalitetniji i bolji standard, a ne garantuje ni veću građansku disciplinu, smatraju i u Centru civilnih inicijativa BiH.
Nakon trogodišnjeg praćenja rada Vlade RS i NSRS, Željko Ninković iz CCI zaključuje da se zakoni usvajaju na brzinu, a posao poslanika vuče iz godine u godinu.
Koliko često poslanici traljavo rade svoj posao najbolje ilustruje činjenica da se mnogi zakoni usvajaju po hitnom postupku, bez javne rasprave, da bi se već nakon jednomesečne primene ponovo vraćali na doradu.
- Imamo situaciju da se isti zakoni nalaze po nekoliko puta na doradi, jer se u međuvremenu vidi da su nesprovodivi u praksi. Tako se novac potroši, a da od tih zakona građani nemaju nikakve koristi. Poseban problem su zakoni prepisani iz susednih zemalja - smatra Ninković. On zamera i to što se poslanici i ministri često hvale „dobrim prolaznim vremenom" i napominje da nemaju razlog za hvalisanje, jer ni 20 odsto usvojenih zakona nije u skladu sa evropskim standardima.
- Poslanici su često potpuno neupućeni. Lenji su da se informišu i pripreme za kvalitetnu skupštinsku raspravu. Zato smo tu gde jesmo - kaže Ninković.
Nedostaju inspektori
U Srpskoj radi nedovoljan broj inspektora, naročito na lokalnom nivou. Tako je protivpožarna inspekcija popunjena sa tek trećinom potrebnog kadra, u prosvetnoj inspekciji popunjenost je 60 odsto, samo pet opština u RS ima vodnu inspekciju, a u inspekciji rada nedostaje oko 14 odsto inspektora. Samo 22 opštine Srpske imaju veterinarsku inspekciju, a poljoprivredna inspekcija postoji u 29 opština.
