Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od pastira do proteina
Institut za genetski inženjering iz Milana, svetsko ime, pomaže razvoj mlekarstva u čačanskom kraju
ČAČAK – Proteini u mleku ovaca iz čačanskog kraja – vladajuća sorta je pramenka – dobili su veoma dobre karakteristike Instituta za genetski inženjering iz Milana. Do takvih rezultata došla je dr Marija Feliđini, istraživač iz te ustanove, predstavivši ih u naučnoj radionici na Agronomskom fakultetu u Čačku, početkom ovog meseca.
Institut >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je među vodećim u svetu za svoju oblast, italijanski proizvođači prvi na planeti po sadržaju belančevina u mleku, i učesnici skupa s pažnjom su pratili doktorkinu priču o mikročipovima i genetici. Mada je stočarima iz ovog kraja, bilo ih je u publici, teško razumljiv i sam prelaz od pastirskog stočarstva u svet proteina. Taj put ih, međutim, neizbežno čeka.
Zbog toga je i uspostavljena saradnja Instituta "Lazaro Spalancani" i čačanskog fakulteta. Italijanska kuća ima laboratorije u Milanu i na Sardiniji, prva je na svetu klonirala ždrebe, i petnaestomesečni projekat pod nazivom "Podrška razvoju mlekarstva Srbije (regija Čačka)" biće završen u septembru. Sa razmenom poseta i opremom donetom u Čačak vredi 146.270 evra, finansijer je Ministarstvo inostranih poslova Italije.
Boraveći u Milanu, grupa istraživača sa AF dobila je priliku da upozna vrhunske domete u genetici i mlekarstvu, i zadatak da ih ovde približi domaćim stočarima. Korak po korak, jer u našim uslovima, gde još živi tradicionalno gajenje, drugačije nije ni mogućno.
Katedra za stočarstvo na AF prikupila je, za osnovu, mnoge podatke. Počev od toga da se u četiri opštine Moravičkog okruga (Čačak, Gornji Milanovac, Lučani i Ivanjica sa ukupno 224.000 stanovnika) gaji oko 60.000 grla goveda. Reč je, uglavnom, o šarenom govečetu i simentalcu. Stočari drže i 92.000 ovaca, među kojima dominira autohtona pramenka, dok o kozama nema evidencije.
Samo u opštini Čačak namenski su sagrađene 84 staje za tov 11.870 junadi, i danas su mnoge prazne. Postoji pet ovčarskih farmi za 400 brava, jedno uzgajalište sa 350 koza. Aktivno je devet klanica za papkare od kojih tri imaju dozvole za preradu, i 38 veterinara pokriva atar.
Naši mlekari, neizbežno je, već 2010. godine biće podvedeni pod evropski konac, makar se sadašnje razlike činile teško savladivim u takvom roku, jer u Srbiji su danas neki kriterijumi i 20 puta niži od evropskih, što se vidi po broju mikroorganizama u jednom mililitru mleka.
U Danskoj, recimo, mleko ekstra kvaliteta ne sme imati više od 30.000 mikroorganizama, dok se sve ispod 100.000 može smatrati odgovarajućim kvalitetom. Preko toga – nema razgovora.
– Kod nas ekstra klasi pripada mleko koje ima manje od 100.000 mikroorganizama, i tek ove godine uvodi se higijenska ispravnost. To podrazumeva da će mleko sa više od milion mikroorganizama ostati bez premije. Od 2008. godine u Srbiji se neće primati mleko sa više od milion, a od 2010. sva naša mleka moraju ispunjavati pravila EU. Tada se ono sa više od milion mikroorganizama i ne može pojaviti na tržištu, jer nije roba – rekao je u toku radionice dr Mihailo Ostojić sa AF.
Za četiri leta će se, može biti, u red dovesti ono što je danas neobično. čudnovato je, recimo, da su naši sirevi skuplji od francuskih iako se prave od jevtinijeg mleka, ili da se kozje mleko u Srbiji meša sa kravljim da bi bilo lakše prodato, dok je u zemlji Gala za petinu skuplje od kravljeg.
– Kod nas mlekare zavode svoja pravila. Koriste monopol, same određuju kvalitet, obavljaju analizu, propisuju cenu, pa je proizvođač tu nemoćan. Umesto da se provera kvaliteta poveri nezavisnim, regionalnim i nacionalnoj laboratoriji – kaže dr Ostojić.
Čime bi u ovakvom odnosu snaga, ipak, čačanski domaćini mogli obradovati, ili zainteresovati, gosta iz Italije? Direktor instituta iz Milana, dr Rikardo Aleandri zanimao se za lovni turizam, proizvodnju meda i, posebno, kajmaka. Ta kora sa mleka, kao izvorni i originalni proizvod ovog kraja, osvojila je Italijane i dala početnu zamisao za novi posao. Profesori sa Agronomskog fakulteta predlažu, usput, da se kajmak kao turcizam zameni slovenskim pojmom skorup.
G. Otašević
[objavljeno: 18.07.2006.]
