Izvor: RTS, 19.Feb.2013, 17:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od pašnjaka do naučnika
Počasni doktorati, najveća priznanja i medalje i visoke funkcije u mnogim svetskim institucijama, samo su neki od pokazatelja velikog dela i društvenog ugleda Mihajla Idvorskog Pupina. Izložba posvećena životu, radu i humanosti našeg istaknutog naučnika otvorena je u Šabačkom narodnom muzeju.
U Šabačkom Narodnom muzeju otvorena je izložba posvećena životu, radu i humanosti našeg istaknutog naučnika i profesora Mihajla Idvorskog Pupina.
Kada je stigao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Ameriku u džepu je imao samo pet centi. Učio je, radio, verovao i postigao mnogo. Od "Pupinovih kalemova" Pulicerove nagrade do velikog broja dobročinstava.
"Lista njegovih dobročinstava kojih ima preko 800, skoro 900 je nedovršena. Da li je moguće da jedan čovek u životu sve što je imao i sve što je zaradio ostavi srpskom narodu, i ne samo ostavi negde na gomili, nego se brine o svakom svom daru, brine o onima kojima je pomoć najpotrebnija. Brine o velikim ljudima kao što su Uroš Predić, Paja Jovanović kao i siročićima, slepim devojkama, crkvi", kaže Aleksandra Ninković Tašić, autorka izložbe.
Za članove sekcije Fiziksi, šabačke Medicinske škole, život Mihajla Pupina je velika inspiracija. Redovno posećuju izložbe i Festivale nauke, zajedno istražuju i uče.
"Na otvaranju je bila neverovatna razmena pozitivne energije i informacija iz sveta nauke i to me je navelo da i dalje istražujem o životu i radu ovako velikog naučnika kao što je Mihajlo Pupin", kaže Biljana Makević, član sekcije fiziksi.
Emilija Popović, takođe, član sekcije Fiziksi kaže da on nije bio značajan samo zbog svojih naučnih dostignuća, već se, kako kaže, izdvajao i u dobročinstvu, stipendirao je veliki broj učenika i umetnika, ostavio veliki broj zaveštanja i istakao se i u političkom svetu.
Na izložbi u Šapcu pored postera i panoa, može se videti i deo arhivske građe, isečci iz novina i fotografije.
Direktor Narodnog muzeja u Šapcu Branislav Stanković kaže da se ovde nalazi i fotografija osnivača NASE, jer je Mihajlo Pupin bio jedan od osnivača Nase.
"Od velikog broj članaka koji su izašli u naprestižnijim novinama, dve trećine su posvećene interesima srpskog naroda u tom trenutku, a samo jedna trećina nauci", kaže Stanković.
"Prvi cilj nauke je da blagonaklono i bez predrasuda tumači jezik prirode", govorio je Mihajlo Pupin. Učio je i četiri Nobelovca i kao profesor Univerziteta Kolumbija imao nesebičnu misiju - da stvori naučnike bolje nego što je on sam.
