Izvor: Politika, 17.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od partije do partije, kako vetar duva
Današnja situacija u Kragujevcu podseća na devedesete godine prošlog veka, kada se bez partijske knjižice SPS-a i JUL-a niko nije mogao zaposliti ni kao portir
Kragujevac – Još od devedesetih godina prošlog veka, da ne pominjemo eru jednopartijskog sistema, svaki Kragujevčanin je upoznat sa prostom činjenicom – bez partijske knjižice nema ni radnog mesta, bar ne u državnim firmama, ni šanse da se napreduje na poslu, a direktorska mesta su, bez obzira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na obrazovanje i stručnost, rezervisana za članove stranke na vlasti. Od tog doba se u ovom gradu, praktično, ništa nije promenilo, samo što umesto SPS-a i JUL-a sada „kolo vode” druge partije, pre svih stranka „Zajedno za Kragujevac” aktuelnog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića.
Snežana Živanović-Katić, javnosti malo poznata inženjerka poljoprivrede u Institutu za strna žita, uplovila je u političke vode pre četiri godine, kao osnivač kragujevačke filijale „Pokreta snaga Srbije” Bogoljuba Karića. Nije, kako nam je svojevremeno priznala, mogla da odoli „Bogijevoj zelenoj salati iz sopstvene avlije”. Pošto je njena partija podržala Stevanovića, bilaje nagrađena mestom glavnog gradskog agronoma. Međutim, čim se PSS počeo raspadati, a Bogi emigrirao u Rusiju, Katićka je napustila partiju i prišla Stevanoviću. Sada je njegova pomoćnica za poljoprivredu. „Bogijeva salata”, jednostavno, više nije aktuelna, a čovek, na kraju krajeva, nečim mora da se bavi, pa makar to bila i „skromno” plaćena funkcija pomoćnika gradonačelnika.
Za razliku od njenih prvih teških koraka, neki kragujevački političari su već pravi „doajeni” lokalne političke scene. Bivši predsednik gradske skupštine Dobrica Milovanović, inženjer mašinstva, doktor nauka i ugledni profesor kragujevačkog Mašinskog fakulteta među ovdašnjim političarima gotovo da nema premca u borbi „za fotelju”. Prvo je bio liberal, i to ne običan, već blizak saradnik predsednika stranke Dušana Mihajlovića. Kad su liberali „pukli”, Milovanović je sa svojom partijskom filijalom izašao na izbore 2004. kao lider Grupe građana „Za naš grad”. Bio je tada i kandidat za gradonačelnika. Međutim, kad je shvatio da će grad trpeti ako ostane u opoziciji, Milovanović se brže-bolje preporučio za mesto predsednika Skupštine grada. Sa tog mesta je svojski podržavao gradonačelnika Stevanovića.
Šta tek reći o generalnom direktoru „Zastave” Zoranu Radojeviću, pa i svim drugim funkcionerima ove kragujevačke fabrike koji su, držeći se kao brat za brata, preživeli i „peti oktobar” i sve kasnije političke turbulencije. U petooktobarskoj euforiji, Radojević je kao član DHSS-a, u noći kada su gradom i Srbijom harali „krizni štabovi”, doveden na mesto direktora „Zastave”. Da li je trenutno u nekoj partiji, to samo on zna. Ipak, generalni „Zastave” će ostati upamćen po pokušaju da se priključi Stevanovićevom izbornom štabu, koji je u noći između trećeg i četvrtog oktobra 2004. slavio izbornu pobedu u lokalu. Tada mu je diskretno saopšteno da njegovo prisustvo nije poželjno.
Teško je, zaista, pobrojati sve one koji su zarad vlasti ili rukovodećih mesta menjali tabor, ne libeći se što ih po gradu svi prozivaju. No, vreme, izgleda, leči „sve rane”.
Brane Kartalović
[objavljeno: 18/08/2008.]
