Izvor: Blic, 17.Mar.2010, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od parka napravili parking
Smeće, išarane i izlomljene klupe, neuređene staze, automobili na travi koji od parka prave parking, pravo su ruglo na Terazijskoj terasi. Iako je za ovaj park, koji mnogi smatraju jednim od najvećih bogatstava prestonice, organizovano čak osam arhitektonskih konkursa, pravog rešenja još nema, a park svakim danom izgleda sve lošije.
Sa desne strane parka, gledajući od hotela „Moskva", ispod „Karićeve" zgrade, napravljen je parkig, koji je svakim danom sve veći. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bahatim vozačima ni to nije dovoljno, pa svojim automobilima često uđu do pola parka, potpuno uništavajući ono malo trave. Sa investitorima, koji već godinama ne završavaju objekte u Prizrenskoj, dogovoreno je da svako uredi deo parka ispred svoje parcele. Međutim, to su neki iskoristili da zauzmu još veću površinu i pretvore je u parking.
- Ovo je više problem saobraćajne policije i komunalne inspekcije. Čim nam daju nalog za odnošenje, mi reagujemo. Pre neki dan je u parku sprovedena mini akcija i odneli smo više od deset automobila - pričaju u „Parking servisu".
Mobilijar u parku je u katastrofalnom stanju. Na nekim klupama postoji samo jedna daska za sedenje, a mnogi nasloni su išarani i prljavi. Ceo park je „isprepleten" stazama preko trave, koje su napravili građani koji ne žele da koriste betonske staze. A i te staze su, takođe, u jadnom stanju. Na samom ulazu u park, nekoliko metara od Terazija, nalazi se građevinski materijal, smeće i šut.
- U toku večeri još je gore. Automobili se parkiraju do pola parka, a ukoliko prethodno padne kiša potpuno upropaste zelene površine. Pasa lutalica ima mnogo, pa se često desi da napadaju prolaznike. Takođe, sa gornje strane ostave otpad sa gradilišta, cevi, daske i šut, a sa donje strane, pijačni prodavci samo pobacaju iz kombija smeće i robu koju nisu prodali, a koja im se pokvarila - priča Milica Stanić, koja radi u obližnjem butiku.
Terazijska terasa je jedino mesto u centru grada, osim Kalemegdana, koje ima vizuru i potencijal da se „spusti na reku". Zbog toga mnoge arhitekte smatraju da je značaj ove zelene površine ogroman za Beograd.
Pre Univerzijade, „Blic" je pokrenuo akciju „Sredimo gradska rugla". Terazijska terasa našla se među deset izdvojenih lokacija, a nakon samo nekoliko dana, odneto je smeće i park je sređen. Danas, opet, izgleda loše, a konačno uređenje nije ni na vidiku.
Osam konkursa o uređenju
Do sada je organizovano čak osam arhitektonskih konkursa, ali nijedno rešenje nije realizovano. Najpoznatije je koncept arhitekte Nikole Dobrovića iz 1929. godine prema kojem se na centralnom delu parka nalazi plato sa fontanom oivičen novim zgradama u Prizrenskoj i Balkanskoj ulici.
- Novi projekti su uglavnom inspirisanim Dobrovićevim rešenjem. Ovaj park je iste važnosti kao i deo oko spomenika Pobednik. Teška vremena i sporovi oko zemljišta, odlagali su svaki veći poduhvat. Nešto je urađeno, ali na ovom „bogatstvu Beograda" mora se još dosta raditi - priča bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić.
