Izvor: Blic, 15.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od nesvrstanih podrška za Kosovo i tržište
Približavanje i veći angažman u Pokretu nesvrstanih, i približavanje zemljama članicama te organizacije, jedan je od novih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. O ponovnom članstvu se ne razmišlja, ali postoji želja da se na taj način obezbedi podrška članica organizacije, koja okuplja 118 zemalja, za interese Srbije, pre svega kada je u pitanju Kosovo.
Istorija: Tito, Naser i Nehru na Brionima
Kako saznajemo, već postoje dve konkretne ideje: Beograd želi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u septembru bude domaćin konferencije zemalja članica Pokreta nesvrstanih, kojom bi se obeležilo 20 godina od poslednjeg samita koji je održan u Beogradu. Istovremeno, Beograd ima ambiciju da 2011. organizuje jubilarni samit nesvrstanih, kada se obeležava 50 godina od osnivanja organizacije. Organizacija tog skupa još je na dugom štapu, pre svega zbog toga što Srbija danas ima samo status posmatrača u Pokretu nesvrstanih, ali diplomate veruju da bi dobar imidž, koji Beograd i danas ima među tim zemljama, mogao da bude dovoljan da se organizacija poveri zemlji koja nije članica.
Kontakti između Srbije i nesvrstanih obnovljeni su praktično prošle godine, kada je Beograd lobirao za podršku rezoluciji u UN kojom se od
Tito, Nehru, Naser"
Nesvrstani su osnovani u Beogradu 1961. godine na inicijativu trojice državnika, Josipa Broza Tita, egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera i indijskog predsednika Džavaharlala Nehrua, koji je i skovao termin „nesvrstani”. Pokret nesvrstanih okupljao je najčešće države trećeg sveta, koje nisu mogle ili htele da učestvuju u blokovskoj podeli sveta i politici hladnog rata. Titova Jugoslavija stekla je u to vreme zavidan rejting u međunarodnim odnosima. Bez sveta podeljenog u dva bloka, nesvrstani su izgubili svoj politički smisao, ali i dalje funkcionišu, uz izmenjene prioritete.
Međunarodnog suda pravde traži da oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova. Uspešno lobiranje u organizaciji koja okuplja toliki broj zemalja imalo je možda i presudnu ulogu prilikom glasanja u Njujorku, a Beograd sada te kontakte ne želi da odbaci. Osim što bi približavanjem nesvrstanima obezbedila „leđa” u Ujedinjenim nacijama, diplomate procenjuju da bi Srbija na taj način sebi ponovo otvorila i tržišta na kojima su do pre 20 godina srpski građevinari i trgovci bili rado viđeni.
- Kosovska utakmica se nastavlja, i sledi njeno drugo poluvreme. Mi u međuvremenu nastavljamo da brojimo ko je priznao Kosovo, a nama je od vitalnog interesa da za svoje interese obezbedimo podršku što većeg broja zemalja - kaže sagovornik „Blica”.
Istovremeno se, prema njegovim rečima, vodi računa o tome da se ni na koji način ne ugroze procesi evropskih integracija i da približavanje nesvrstanima negde ne bude pogrešno shvaćeno. Napominjući da u dokumentima EU „nigde ne piše da je članstvo u nesvrstanima zabranjeno”, primeri Malte i Kipra pokazuju da su se zemlje, ulazeći u EU, odricale članstva u toj organizaciji.
- Kada govorimo o kontekstu evropskih integracija, tu može biti problem i treba voditi računa kako će se formulisati to približavanje, pošto neke članice nesvrstanih imaju sporne stavove i praksu u kontekstu ljudskih prava - kaže za „Blic” Slobodan Marković sa Fakulteta političkih nauka, dodajući da se treba ponašati vešto i izbeći opasnost da Srbija sa takvim zemljama bude dovedena u vezu.
Bivši diplomata Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose, sa druge strane, upozorava da Beograd mora da bude „jako pažljiv”.
- Treba biti oprezan i kada su u pitanju te najavljene manifestacije. Treba biti realan, šta to znači i da li nam je to potrebno. Bitnija je suština, razvoj odnosa sa zemljama gde imamo interese, nego manifestacije i učestvovanje na njima - kaže Lazić za „Blic”.
Sagovornici „Blica” slažu se da bi iz približavanja nesvrstanima Srbija svakako mogla da ima i velike koristi. Političku korist Srbija bi imala uspostavljajući široki front podrške za diplomatsku borbu oko Kosova, kao i ekonomsku, vraćajući se na veliko tržište čiji je Beograd dugo bio značajan partner.
- Srbija ima interes da zadrži postojeće stanje u kome većina zemalja sveta nije priznala nezavisnost Kosova - kaže Slobodan Marković. Prema njegovim rečima, nesumnjiv je i ekonomski interes, pogotovo u uslovima ekonomske krize.
Dušan Lazić kaže da treba poći od realnih činjenica i mogućnosti da Srbija vodi tako široku spoljnu politiku.
- Treba jasno videti koji su to interesi, i šta ćemo postići. Dobro je vratiti se na ta tržišta ali polazeći od realnih procena mogućnosti - zaključuje Lazić.
Nije srpski patent
- Približavanje starim partnerima iz nesvrstanih nije srpski patent, već hrvatski - kaže Slobodan Marković. On podseća da je naš zapadni sused mesto nestalne članice Saveta bezbednosti UN prošle godine obezbedio upravo glasovima nesvrstanih i podsećanjem da se radi o bivšoj članici SFRJ.
Presudnu ulogu u lobiranju imao je poslednji savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ Budimir Lončar, poslednjih godina specijalni savetnik hrvatskog predsednika Stjepana Mesića za spoljne poslove. Hrvatska, kao i Srbija, danas ima status posmatrača u nesvrstanima, a taj status imaju i Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija.
