Izvor: RTS, 16.Nov.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od malog do velikog problema
Procenjuje se da gotovo trećina dece ima neki od oblika poremećaja u razvoju. U rešavanje njihovih problema trebalo bi, osim psihologa, logopeda, defektologa, uključiti i nutricionistu.
Iako nema preciznih studija, procenjuje se da oko 30 odsto populacije dečjeg uzrasta u našoj sredini ima neki oblik poremećaja u razvoju, od blagih smetnji u govoru do autizma. Razlozi su mnogobrojni, a jedna od preventivnih mera jeste rano otkrivanje i terapija.
U svakodnevni rad >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa detetom, pored psihologa, logopeda, defektologa, trebalo bi da bude uključen i nutricionista.
Aleksandra Ivanović, majka deteta sa poremećejem u razvoju, kaže da je njeno dete bilo zdrava i napredna beba.
"Brzo je prohodao i progovoriom, a onda je sve počelo da se menja. Od treće godine je počeo da se povlači u sebe, izbegavao je i razgovor sa roditeljima koji su u početku mislili da je sve to zbog polaska u vrtić", objašnjava Ivanovićeva.
"Posle niza testova i ispitivanja, ustanovljeno je da ima kandidu u crevima u ogromnom broju, da je nastala jaka infekcija, da mu je grafomotorika potpuno uništena. Neverovatno je da je zaboravio sve što je znao", kaže Aleksandra Ivanović.
Roditelji koji primete bilo kakve probleme, na primer da dete zaostaje za svojim vršnjacima, ili ako je hiperaktivno ili agresivno, treba što pre da se obrate stručnjacima, ali i da u rehabilitaciji aktivno učestvuju.
"Dete u prelepom crtanom filmu vidi prelepe boje, a stvarnost je siva. Ima zvuk koji je visok, jasan, tako da su reči mame neprimetne. Ima pokret, ali pasivni, ni u čemu ne učestvuje", objašnjava neuropsihijatar Milijana Selaković i apeluje da se treba igrati sa decom.
Tretman i pre konačne dijagnoze
Profesor Nenad Glumbić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju kaže da rana interevencija odsnosno tretman, ne sme da se zasniva na dijagnozi.
"Ne smemo čekati da se postavi dijagnoza i propuštati čitave mesece i godine. Dakle, tretman se vezuje za smetnje koje dete ima, za oblike ponašanja, nevezano sa tim da li definitivna dijagnoza postoji ili ne i zato je važno da zakonska regulativa prepozna ulogu defektologa, i da uključi što više specijalnih edukatora i rehabilitatora u rad, pre svega u predškolskim ustanovama koje omogućavaju rani stimulativni tretman ove dece", kaže Glumbić.
Na rast i razvoj dece, pored genetike, utiču i okruženje, ali i način ishrane.
"Potrebno je izbaciti beli šećer, uvesti što više voća i povrća, riba, semenke, koje su osnovni izvor esencijalnih masnih kiselina. Nauka je pokazala da su kod dece sa disleksijom, i nemogućnošću održavanja pažnje, esencijalne masne kiseline u nedostatku", upozorava nutricionsta Aleksandra Melić.
Moramo izbaciti iz ishrane pesticide, emulgatore, koji su vrlo prisutni danas u prehrambenoj industriji, i pred decom se ne sme pušiti.
Majka sa početka naše priče kaže da je njen sin sada dobro, ima osam godina i ide u školu.
Apeluje na sve da ozbiljno shvate rane razvojne poremećaje kod dece koji postaju sve češći tako da dobijaju razmere epidemije.
