Izvor: RTS, 28.Okt.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od kupusa do sarme
Ovogodišnja suša smanjila je rod mnogih kultura a naročito kukuruza i kupusa, koji je podbacio za 40 odsto. Uprkos tome u Fotogu posle kiselog kupusa planiraju da tržištu ponude rasol, kao i jela od kupusa, poput sarme. Međutim za to zasad nedostaju sredstva.
Ovogodišnja suša donela je mnogo glavobolja poljoprivrednicima. Najviše je stradao kukuruz, ali je rod smanjen i kod drugih kultura. Uprkos navodnjavanju, kupusa je u proseku manje za 40 odsto. Proizvođači ga na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << veliko prodaju po ceni od 15 do 20 dinara, a za pravi futoški traže i 30 dinara. Na pijacama je ovo povrće još skuplje.
Da li se i koliko isplati proizvodnja kupusa, proveravali smo u Futogu, selu u kome nema domaćinstva bez kupusišta.
Zbog tropskih temperatura, na mnogim njivama teško je bilo uopšte započeti proizvodnju kupusa. U julu, kada je sađen, zemlja je bila toliko vrela da je rasad propadao.
"Mi smo morali prethodno da vršimo rashlađivanje zemljišta nekih dva, tri dana da se intenzivno zaliva gola zemlja, pa tek onda da rasadimo kupus da on krene i da se primi", kaže Milena Petrov iz Poljoprivredne stručne službe Novi Sad.
Kupus je zbog suše morao da se zaliva svakih 10 dana. Najveći problem je, kažu proizvođači, to što do njiva nije sprovedena struja, pa su za pokretanje pumpi morali da koriste naftu. To ih je po jutru koštalo oko 1.500 evra. I pored navodnjavanja rod je umanjen u proseku za 40 odsto.
"Nismo uspeli da izvučemo to što smo mislili. jer posađeno je po parceli dovoljno biljaka, struktura je doba, ali džaba kad ima nejednakog sazrevanja. ima glavice koje su pukle, imaju glavice koje su tek za sečenje, taman za sečenje stigle, a ima i glavice koje se tek zavijaju", kaže Dragan Vojnović, proizvođač kupusa iz Futoga.
Ove godine bilo je i više štetočina, zbog čega su proizvođači morali češće da prskaju kupus.
"Zarade će biti, to ne može niko da ospori, ali kolika to niko od nas ne zna. Jer retko ko od nas stavlja na papir da bi izračunao i video koliko stvarno to košta. Mnogi dosta stvari ne stavljaju u račun, traktor, njivu. Sve to košta i taj traktor treba kupiti, jer mehanizacija nam je zastarela strašno, ne kod mene, nego uopšte", rekao je Aleksandar Milić, proizvođač kupusa iz Futoga.
U Futogu su odavno shvatili da kiseli kupus donosi veću zaradu od svežeg. Za sada prerađuju petinu proizvodnje, a mogli bi mnogo više da imaju para za proširenje kapaciteta. Ovi proizvodi se sve više traže i na domaćem i na stranom tržištu, pa zbog toga očekuju i veću podršku države.
"Sredstva koja imamo od aktuelnih banaka su jako skupa, praktično nas kamata pojede i mi ne možemo bez pomoći države, bez nekih jako povoljnih subvencionisanih kredita za ovakvu vrstu proizvodnje, kod ulaganja u obnavljanje bazena, proizvodnih pogona, ulaganje u HCCP standarde, osavremenjavanje mašina", naveo je prerađivač kupusa iz Futog Rade Ćulum.
Za prerađivački pogon potrebno je od 500 hiljada do milion evra, a on bi omogućio da se zaposli između 1.000 i 2.000 ljudi, što direktno u preradi, što indirektno u proizvodnji mašina i kesa za pakovanje, i u poljoprivredi. U Futogu planiraju da uz kiseli kupus tržištu ponude i rasol, kao i jela od kupusa - pre svega sarmu. Ali, bez para, za sada je sve to - samo ideja.
