Izvor: Vesti-online.com, 06.Dec.2013, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od heroja do idiota

Kad se danas pozivate na Marksa i onog drugog, ne biste li objasnili šta se događa u savremenom društvu, pa i srpskom, rizikujete da vas proglase komunjarom, crvenim nostalgičarem i ko zna šta još jer iskačete iz ideološki nametnute šeme o veličanju neoliberalnog kapitalizma, bez obzira na cenu koju zbog toga plaćate u privatnom životu.

dr Radivoje Petrović

Ideološki ili praktično, jasno je da danas većina stanovništva u Srbiji, a nije bolja situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ni u ostatku sveta, trpi teror manjine i posledice raznovrsnih manipulacija, od kojih su one medijske najzahvalnije po svom učinku. Nemački bradonja koga smo pomenuli na početku ovo bi odmah okarakterisao kao klasni sukob. Savremeni analitičari i teoretičari društva prevarantski su to upakovali u probleme tranzicije.

 

Običnom čoveku odavno je jasno da živi gore, radi više za manje para i sve češće je podvrgnut raznim vrstama šikaniranja na poslu. Zaveden je obećanjima nove klase ološ-elite, kako popularno nazivaju ovaj vladajući sloj modernog društva i nikako ne uspeva da se oslobodi osećaja da živi kao idiot, tretiraju ga kao idiota i na kraju će završiti kao - idiot.

Konfuzija u novčanicima sve siromašnijeg naroda izaziva još dramatičniju konfuziju u glavama, pa smo danas u drugoj deceniji 21. veka svedoci žala za Titovim vremenom, besmislenog sučeljavanja uloge četnika i partizana sedam decenija posle rata i upornog gajenja neke vrste gerontokratije u kojoj su nam prvi prioritet penzioneri, a ne gomila mladog, nezaposlenog i u svakom pogledu dezorijentisanog sveta, nespremnog da preuzme dizgine razvoja zemlje u svoje ruke.

I što je najpogubnije, nema ni nagoveštaja da se u krilu tako razbucanog društva može naći pelcer za neke promene.

Godinama već traje borba da se u Srbiji smanji državna administracija. Zvanični podaci govore da je pre Slobinog pada uhlebljenje u državi imalo oko 8.000 činovnika. Danas je to daleko premašilo četvorostruki iznos te cifre, ali se svaki pokušaj racionalizacije javne potrošnje, kako se to stručno zove, uporno i dosledno izbegava, a broj novih činovnika se u međuvremenu uvećava. Glasačka mašina oličena u svim vrstama državnih službenika koji plate primaju iz budžeta, uključujući i njihove porodice, predstavlja danas jedan od ključnih faktora zbog kojih je u Srbiji teško promeniti bilo šta od interesa za većinu naroda.

U okupiranoj i koloniziranoj zemlji, u kojoj dominira birokratski interes, moguće je da imate u diplomatiji mladu i zgodnu osobu koja se ističe na društvenim mrežama svojom golišavošću, ili da za kulturnog atašea u Beču odredite osobu kojoj je od kulture najbliži kelneraj i kafana.

 

Kad se tome doda demagoška bolećivost vlasti čim se postavi pitanje kresanja enormnog broja zaposlenih u javnim preduzećima, koji primaju zavidne plate uprkos sve većim gubicima, ili panična nedelotvornost sve brojnijih činovnika, s kojom se rvete bilo kao građanin ili strani investitor, onda postaje jasnije zašto je borba protiv korupcije simbolična, obračun sa tajkunima opšte mesto, a gunđanje naroda primer društvenog kolapsa.

Prisetimo se bezbroj dramatičnih štrajkova glađu, blokada puteva ili pruga. Ili, još gore, nezaposlene žene izbeglice koja se u Gornjem Milanovcu zbog očaja života ubila pre nekoliko godina. Ili onog baje iz Novog Pazara koji je zakucavanjem eksera u prst pokušao da skrene pažnju na izazov preživljavanja u Srbiji.

Manje-više čitava Srbija je tada, kao i danas, bila zabrinutija za sudbinu činovnika i zaposlenih u javnim preduzećima, nego za pojedinačne sudbine ovih heroja tranzicije.

Vreme nas uči da se na tom putu, preko ignorisanja heroja mahom iz redova običnog, poštenog radničkog sveta, stiglo do - idiota. Narod mirno gleda kako ga, kradu, lažu, prave budalom, i sve to za njegove pare.

Nastavak na Vesti-online.com...