Izvor: Blic, 31.Mar.2012, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od džumrukane do carine
Na Novom Beogradu u jednoj od kuća najgore socrealističke arhitekture, bez duha i stila, postoji pozorište koje se sastoji od žara i dara. Stvaraju ga umetnici koji, ne držeći ruke u džepovima, imaju ideju čime da se bave, kao i veru da će to nekog zainteresovati i uzbuditi.
Kada vam kažu da se njihovo pozorište nalazi na Bulevaru narodnih heroja broj 30, na drugom spratu, kao orijentir će vam spomenuti zgradu Carine. Tako se i zovu - Scena Carina. U tome ima neke simbolike.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Prvo pozorište u Beogradu osnovano je 1841. godine u zgradi Džumrukane, što je turski naziv za carinu.
Ovoga puta na repertoaru, na inicijativu Nataše Milović, duše ovog projekta i teatra, našao se komad "Postojanje” Edvarda Bonda, posle jednog Pintera prošle godine. Od radio-drame ovog neobičnog britanskog apsurdiste, koji je na britanski način konkretniji od Beketa, dva glumca, Rade Ćosić (znate ga iz "Montevidea”) i Vladimr Tešvić (poznat vam je iz drugih filmova), i jedan reditelj, Dušan Popović, napravili su uzbudljiv događaj.
Stotinak odbačenih knjiga, koje očigledno više niko ne čita, koriste se uglavnom za simbolično šutiranje, a zadati su plakari, vrata i žestina teksta. Radi se o životu i smrti, ko će koga. Tu su lopov i jadnik, u svakom pogledu, još i - nem.
A lopov još i filozofski raspoložen, koji se u zao čas zapitao zar vredi živeti. Sve apsurdno u stilu nove drame druge polovine XX veka.
A sve napeto kao u trileru, koji se iznenada završava se velikom emocijom koja nije apsurd već istina.
U pravu ste ukoliko rešite da vidite ovu predstavu. Ustanovićete da, kad ima šta da se kaže, ima umetnosti uprkos skromnih sredstava. Naravno ako otkrijete kad se predstava daje. A adresu i preporuku sam vam već dao.
Povezane vesti: Rado bih video Friz à la Tasovac Lepe prestupnice Pih taj Pi! Šta da se radi
