Izvor: Politika, 17.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od drva do gasa
Oko 1,4 miliona domaćinstava u Srbiji nema privilegiju da se greje iz daljinskog sistema, već se snalaze kako znaju i umeju
Sa gotovo 1,4 miliona domaćinstava koja se greju na čvrsto gorivo, Srbija je, u energetskom smislu, zemlja "drva i uglja". Zbog toga i etažno grejanje, kada se od jednog izvora toplote (kotla, peći) zagreva ceo sprat (jedna zasebna jedinica), spada u najčešći odabir grejanja.
Ovaj vid grejanja podrazumeva i sistem cevi i radijatora koji se postavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u stanu. Bez obzira na to da li se stan zagreva na drva, ugalj, gas, lož-ulje ili struju – instalacije (cevi i radijatori) su potpuno iste i kompatibilne sa svim vrstama kotlova. Kotlovi mogu biti na različite energente; na čvrsto ili tečno gorivo, na električnu energiju ili na gas. Na vama je da se opredelite za željeni energent, a time i za vrstu kotla. Jer, svi imaju prednosti i mane.
Po savetu stručnjaka, danas je najekonomičnije grejanje na gas, ali je ova mogućnost uslovljena priključenjem na gasovod. Ko ga nema, mora pribeći alternativi. Kotlovi na čvrsta i tečna goriva spadaju u ekonomičnu grupu, ali zahtevaju svakodnevno radno angažovanje oko njih. Zagrevanje radijatora pomoću elektrokotlova zbog cene električne energije spada danas u luksuznu varijantu grejanja, ali, s druge strane, praktičnu i čistu. Moguće je da se u stanu ugradi i kombinovano grejanje, tj. da se sem jednog energenta koristi kao rezervni drugo gorivo, recimo da se uz kotao na gas montira i elektrokotao pa se u grejanju kombinuju gas i struja.
ELEKTROKOTLOVI: Na našem tržištu lako se mogu naći brojne peći i kotlovi za sve svrste energenata. Različite su snage, zavisno od prostora koji se zagreva. Ako se opredelite za elektrokotao (za zagrevanje radijatora koristi električnu energiju) ima ih od 12, 18, 24 do 36 kilovata, a cena im je od 18.000 do 40.000 dinara. Za, recimo, stan od 60 kvadrata dovoljan je onaj snage 12 kilovata. Struja ostaje najčistiji energent, ali kada vas jednom "udari po džepu", brzo ćete razmišljati o alternativi ili bar dopuni grejanja stana nekim drugim energentom. Postoji, međutim, i opcija da na vaš zahtev EPS-u uzmete mernu grupu, tačnije posebno brojilo koje će struju da obračunava po jednoj tarifi – dva dinara kilovat (bez zelene, plave i crvene zone). To će znatno da umanji račun za struju, uz napomenu da instaliranje merne grupe košta oko 400 evra (u dinarskoj protivvrednosti).
KOTLOVI NA GAS: Zbog najveće ekonomičnosti u eksploataciji velika je tražnja i ponuda kotlova na gas. Brojni proizvođači se nadmeću za kupce, među kojima prednjače italijanski – Valijant, Bereta, Junkers, Imergas. Cena gasnih kotlova je između 500 i 600 evra u dinarskoj protivvrednosti. Gasni kotlovi postavljaju se ili na fasadu kuće ili u dimnjak, mada svi preporučuju prvu opciju. Gas je jak energent i željena temperatura u stanu brzo se postiže. Eksperti ističu da su gasni kotlovi, koji su malih dimenzija, danas po pravilu sa priključkom i za sanitarnu vodu (topla voda za tuširanje) pa se tako dobije jeftinija topla voda nego kada se greje bojlerom. Bezbednost im je odlična, imaju savremenu tehniku i automatiku koja vodi računa o sigurnosti. Svi koji su kod nas na tržištu imaju ateste proizvođača. Isto, kažu majstori, važi i za radijatore i cevi. Mana etažnog grejanja na gas ostaje obavezni trošak priključka na gas od otprilike 1.200 evra. Ali, gledano dugoročno, gas vodi po ekonomičnosti.
KOTAO NA ČVRSTO GORIVO: Kotlova na čvrsto gorivo – ugalj i drva ima različitih dimenzija i snage. Koštaju od 600 do 700 evra. Međutim, sve je veće interesovanje kupaca i za peći na čvrsto gorivo (štednjaci) koje, sem što služe za zagrevanje prostorije u kojoj se nalaze, imaju ringle, pogodne su za kuvanje i pečenje, a, uz to, povezane su cevima za radijatore pa odlično greju i druge prostorije u stanu, ukoliko stan nije veći od 80 kvadrata. Više liče na emajlirane lepe kuhinjske elemente i koštaju od 46.000 do 50.000 dinara, a u proizvodnji ovih uređaja ističe se Alfa plam iz Vranja.
Ko, opet, nema gde da skladišti ugalj ili drva, ili neće svakog dana da loži i bar pola časa čeka da se cevi potpuno zagreju, mora da traži alternativu... U prodaji su i kotlovi na pelete, takozvano gorivo budućnosti, koje se dobija drobljenjem, mlevenjem i presovanjem otpadne biomase. To su drvni, poljoprivredni ostaci: slama, ljuske i drugo, i otpadna hartija.
KOTAO NA TEČNO GORIVO: Kotlovi na lož-ulje koštaju oko 650 evra, ali se, kažu prodavci, ovaj energent sada više izbegava jer su prilikom ugradnje kotla na lož-ulje neophodne i dve dodatne obavezne stavke: cisterna od dva kubna metra (za stan od 60 kvadrata), koja košta oko 25.000 dinara, i gorionik koji staje oko 30.000 dinara.
PROCENA TROŠKOVA: – Sa stanovišta ekonomičnosti u eksploataciji, sada je najpovoljniji gas, ko ima mogućnosti da se prikopča na gasovod. Prednost u odnosu na daljinski sistem grejanja je što se računi elektranama plaćaju tokom cele godine, a kod etažnog grejanja ne. Niste vezani za datum početka grejanja, a kada čovek ima individualno grejanje koristi ga kad hoće. Struja je od svih energenata sada najskuplja. Recimo, 1997, 1998. godine bila je jeftinija i od čvrstog goriva. Ko ima kotao na gas ili čvrsto gorivo dobro je da ima i elektrokotao sa 50 odsto snage jer, ako dođe do gasne krize ili nema pritiska u uličnoj instalaciji, tada ima alternativu i neće ostati u hladnom – kaže majstor Tomislav Spasojević, vlasnik instalaterske radnje "Grejanje".
Računicom na primeru stana od 60 kvadrata može se doći do približne cene koštanja grejanja različitim energentima ako se uzmu sledeći parametri: da sezona traje otprilike šest meseci; da se veća količina energenata troši u zimskim mesecima; da je reč o stanu sa dobrom izolacijom; da je visina plafona standardnih 2,6 metara.
– Pod tim uslovima, za kvadraturu od 60 metara za šest meseci treba oko 1.000 kubnih litara gasa. Cena gasa varira u različitim delovima Srbije, ali, gledano u proseku, za šest meseci trebaće između 200 do 250 evra. Ako se grejete na lož-ulje trebaće vam oko 1.000 litara za isto vreme, što je po sadašnjim cenama ovog energenta oko 800 evra. Ko se greje na drva i ugalj, za ovu kvadraturu moraće da planira najmanje šest kubnih metara drva, odnosno oko 250 evra. Prosečna mesečna potrošnja struje u istom vremenskom periodu za posmatrani stan od 60 kvadrata iznosi oko 12.000 kilovat-sati, za šta, na bazi sadašnjih cena električne energije, treba izdvojiti nešto više od 500 evra – dodaje Momčilo Stojmanovski, direktor preduzeća "Saj komerc" koje se bavi prodajom opreme za centralno grejanje, kotlova i peći.
CENA UGRADNJE: Ako tek razmišljate za koji energent da se opredelite, čeka vas, u svakom slučaju, ugradnja kotla, cevi i radijatora. Ako ste i izbor materijala poverili majstoru, onda će kompletna ugradnja grejanja da vas košta oko 2.500 dinara po kvadratu. U tu cenu uračunat je i materijal i rad. Radovi obično traju tri ili četiri dana, ako je reč o stanu od 60 kvadrata, i spadaju, prosto rečeno, u prljave radove. Buši se dosta rupa u zidovima, uz obaveznu mikroprašinu, pa otud i savet da se uvođenje grejanje obavezno radi pre molerskih radova. Jeftinije od 2.500 dinara po kvadratu znak je da ste možda odabrali majstora koji radi "na divlje", ne plaća porez i ne daje garanciju na radove pa zbog toga ima nižu cenu usluga. Takvih se klonite. Ono što treba da platite, platite odmah "na mostu". I još nešto: sa povećanjem kvadrature stana, opada cena radova po kvadratu!
RADIJATORI, CEVI: Za etažno grejanje koriste se kod nas dve vrste radijatora: panelni i aluminijumski. Prvi su jeftiniji, sasvim pouzdani, ali imaju i jednu manu – u komadu su i ne mogu se seći ukoliko rešite da nešto pregrađujete. Aluminijumski se mogu seći, pa su zbog toga i skuplji za 30 do 40 odsto od panelnih. Jedan članak aluminijumskog radijatora (jedno rebro) košta 712 dinara. Pravilo je da jedno rebro pokriva jedan kvadratni metar stana, znači 60 kvadrata – 60 članaka! Majstori kažu, bolje da ih je više. Ali, naš čovek, kažu majstori, hoće vizuelni efekat uz najmanji izdatak. To su u ovom trenutku panelni radijatori i bakarni cevovod. Cevovod može biti jednocevan, i postavlja se dok je stan još u izgradnji i pod nije finiširan. Tada se cev postavlja ispod podne podloge i ne vidi se. Ili, u drugom slučaju, ako se cevovod postavlja naknadno, može biti dvocevni, što ničim ne umanjuje kvalitet protoka tople vode do radijatora; jedina mana mu je to što se cevi vide jer su tik iznad poda. Bitno je i da se prilikom grejanja ne forsira previsoka temperatura. Već na temperaturi od 80 stepeni Celzijusa deo vode počinje da se pretvara u paru, dolazi do šuštanja u instalacijama. Svi kotlovi na 90 stepeni pale termičku blokadu i sami se isključuju ako, na primer, termostat zakaže. Maksimum 80 stepeni iz kotla zadovoljava potrebe korisnika, u suprotnom, ako se pretera grejači prvi stradaju, trajnost opreme je kraća, žute zidovi i zavese. Cevi i radijatori, inače, imaju vek upotrebe od 50 do 100 godina!
PODNO GREJANJE: Ako ste na početku uvođenja grejanja, i još niste uradili pod stana, podno grejanje vam je odlična solucija. Ovaj sistem grejanja instalira se ispod poda. Vruća voda cirkuliše kroz cevi specijalno izrađene za ovu namenu, pretvarajući pod u efikasan niskotemperaturni radijator. Temperatura u cevima ne sme da pređe 48 stepeni, a preko obavezno ide hladna podloga – pločice, mermer, nikako parket ili laminat. Prednost ovog načina je ravnomerno prostiranje toplote kroz prostoriju, a i sjajan je osećaj hodanja po toplom podu dok napolju veju pahulje...
Saša Marić
[objavljeno: 17.10.2006.]
.jpg)
