Izvor: Politika, 07.Feb.2012, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od danas još sto mašina čisti sneg
Traži se pomoć Međunarodnog crvenog krsta od 100.000 evra, za 7.000 porodica potrebna pomoć u hrani
U Srbiji je i dalje oko 70.000 ljudi potpuno odsečeno od sveta zbog velikih snežnih padavina, 10 ljudi je umrlo, a procenjuje se da je za najmanje 7.000 porodica neophodna hitna pomoć u hrani i sredstvima za higijenu. Pošto toliko zaliha Crveni krst Srbije nema, naša humanitarna organizacija juče se obratila Međunarodnoj federaciji Crvenog krsta sa zahtevom za pomoć u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << visini do 100.000 evra za nabavku prehrambenih i higijenskih proizvoda, kaže za „Politiku” Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.
Uslovi za dobijanje pomoći iz međunarodnih humanitarnih fondova su se stekli, po njenim rečima, ne samo proglašenjem vanredne situacije u celoj Srbiji, koja je na snazi od nedelje, već i na osnovu izveštaja iz opština u kojima je vanredna situacija proglašena ranije, gde postoji velika potreba za hranom i drugom robom.
Tokom jučerašnjeg dana iz Republičkog štaba za vanredne situacije poslate su naredbe za slanje dodatne mehanizacije institucijama i preduzećima koji poseduju ovu opremu, pa se danas u prepodnevnim časovima očekuje da će u većinu opština stići dodatne teške mašine za čišćenje snega, kaže za „Politiku” Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.
Već danas sneg bi trebalo da počne da se uklanja uz pomoć još stotinak teških mašina različitih kategorija, a očekuje se da se u toku dana u akciju pomoći ugroženom stanovništvu širom zemlje uključe mehanizacija i pripadnici Vojske Srbije, koje je Ministarstvo odbrane odredilo za to, objašnjava Marić.
– Dodatna mehanizacija biće poslata u sve opštine u kojima postoji potreba za njima. Republički štab za vanredne situacije koordinira akcijom preusmeravanja mehanizacije – kaže Marić.
Broj zavejanih stanovnika Srbije se, kako objašnjava naš sagovornik, precizno zna, jer detaljni podaci sa terena iz svih lokalnih štabova za vanredne situacije stižu u Republički štab. Ovaj broj se, međutim, menja iz časa u čas.
Na teritoriji Republike Srbije juče je na čišćenju snega bilo angažovano 760 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane sa 27 teških mašina. Posle proglašenja vanredne situacije Republičkom štabu stavljeno je na raspolaganje 14.000 pripadnika Vojske Srbije i 50 mašina, kažu u Ministarstvu odbrane.
Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, doneo je juče odluku o obustavi nastave zbog vanredne situacije i u opštinama čije lokalne samouprave nisu prekinule nastavu, tako da će ove nedelje svi osnovci i srednjoškolci u Srbiji biti na vanrednom raspustu.
D. Ivanović
----------------------------------------------
U Novom Sadu se juče tražila lopata više
Novi Sad – Nekoliko stotina Novosađana odazvalo se pozivu Štaba za vanredne situacije grada Novog Sada da pomognu u čišćenju snega i leda na mestima nepristupačnim za komunalnu mehanizaciju. Oni su juče sneg uklanjali na autobuskim stajalištima, pešačkim prelazima, stazama do zgrada, kao i prilazima domovima zdravlja, bolnicama, vrtićima i drugim važnim objektima u gradu i prigradskim naseljima, a posao će nastaviti danas. Za ovaj posao pripašće im dnevnica od 1.700 dinara.
Zamenik šefa kriznog štaba dr Aleksandar Kiralj je istakao da je odziv Novosađana bio iznad svih očekivanja, ali da će grad svima obezbediti sredstva za rad.
– Pripremili smo 500 lopata, koliko se, otprilike, ljudi i pojavilo. Ukoliko bude potrebe za angažovanjem više radne snage grad će obezbediti dodatnu opremu, tako da niko neće ostati neuposlen – kazao je Kiralj i dodao da će dnevnice sugrađanima biti isplaćene preko studentske zadruge.
Među građanima koji su od juče prionuli na čišćenje snega najviše je bilo nezaposlenih, studenata i srednjoškolaca, a svi su rekli da im je besparica bila glavni razlog. Veoma hladno vreme i naporan posao nije odvratio ni devojke.
– Nije me nimalo sramota da lopatam. Novac mi je potreban da platim školarinu, ispite i hranu. Ostala bih i da su ponudili manje – kazala je studentkinja Milica Pavlović.
Gradska uprava procenjuje da će dobrovoljci na čišćenju snega biti angažovani i danas, a najverovatnije i sutra.
----------------------------------------------
Čiste i zatvorenici
Na uklanjanju snega zimska služba JKP „Gradsko zelenilo” juče je ponovo angažovala 120 radnika i svu raspoloživu mehanizaciju, a kao ispomoć dodeljeno im je deset zatvorenika. Oni su u pratnji obezbeđenja čistili Klisanski i Temerinski most. Sa mehanizacijom svog preduzeće sneg uklanja 120 radnika „Čistoće” i 150 radnika „Parking servisa”.
M. Mijušković
----------------------------------------------
Bilo je i hladnijih zima
Temperatura od minus 33 stepena Celzijusa, koliko je nedavno izmereno u mestu Karajukića Bunari na Pešterskoj visoravni, nije najniža temperatura koja je zadesila Srbiju, niti je jučerašnjih 130 santimetara na Kopaoniku najdeblji ikada zabeleženi snežni pokrivač. Po rečima Dragana Mihića, šefa odseka za klimatske analize i prognoze u Nacionalnom klimatskom centru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, apsolutni rekord od minus 39,5 stepeni Celzijusa nije oboren od 1985. godine, a „vlasništvo” je upravo mesta Karajukića Bunari.
– Najveća visina snežnog pokrivača u Srbiji bila je 213 santimetra, a izmerena je pre 28 godina u Mitrovcu na Tari. Iste godine na Kopaoniku je pokrivač iznosio 198 santimetara – objašnjava za „Politiku” Dragan Mihić.
On kaže da će 2012. ostati ubeležena kao godina u kojoj je u Sjenici sneg „narastao” do 80 santimetara, čak četiri više od doskorašnjeg rekorda iz 1947. Pomalo neverovatno, ali sjenički rezultat Beograd je video još 1962. godine i od tada ovaj meteorološki rekord u glavnom gradu nije oboren.
Ni temperature u velikom minusu, koje ovih dana beleže termometri u Beogradu, nisu najniže. Najhladnije u Beogradu bilo je 1929. godine kada je izmereno minus 25,5 stepeni Celzijusa. A najduže povezanih dana u „minusu”, čak 33, bilo je na prelasku 1892. u 1893. godinu. U novijoj istoriji po 24 „minusna” dana imala je zima 1985. godine. Temperature ispod nule po dvadesetak dana konstantno dešavale su se i 2003. i 2008. godine, ali nisu ostale u sećanju građana, jer ih, kako objašnjava Mihić, nije pratio i sneg.
Ipak, pokoji rezultat za pamćenje ostvaren je i u glavnom gradu.
– Recimo, u Beogradu juče je bilo 38 santimetara snega, a temperatura se kretale oko minus 11 stepeni Celzijusa. Ujedno je ovo i najniža temperatura pri kojoj pada ovolika količina snega – priča Mihić i dodaje da se novi sneg viši od 20 santimetara u februarskom danu u Beogradu javlja prosečno jednom u deset godina.
O visini snežnog pokrivača u meteorološkim stanicama nadležni se brinu svakog sata, a njegovo merenje vrlo je jednostavno.
– Odlazi se u takozvani meteorološki krug i tamo se drvenim metrom meri ukupna visina snega. Osim te, određuje se i količina novog snežnog pokrivača tako što se izmeri koliko je snega palo u specijalno za to postavljene posude – objasnio je naš sagovornik.
Meri se i gustina snega njegovim otapanjem, a visina temperature o kojoj se obaveštava javnost jeste ona koju barometri beleže postavljeni na visini od dva metra.
Za ovako oštru zimu „kriv” je, kaže Mihić, sibirski vazduh koji je došao do nas, ali i razmena energije između Zemlje i Sunca.
– Ove klimatske promene nisu nužno povezane sa globalnim zagrevanjem, ali svakako su povezane sa opštom razmenom energije između naše planete i Sunca. Te varijacije su malo jače od uobičajenih, ali nisu ekstremne. Tokom poslednje decenije bilo je ovakvih naleta zime, 2003. i 2006. godine – ističe naš sagovornik.
V. Dugalić
objavljeno: 07.02.2012.
