Izvor: RTS, 21.Dec.2014, 21:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od čega boluje zdravstvo u Srbiji

Duge liste čekanja na operacije, dijagnostičke procedure i manjak stručnjaka – neki su od gorućih problema u zdravstvu. S druge strane, medicinski radnici ne odustaju od svojih zahteva. Zbog umanjenog budžeta za zdravstvo u 2015, izgleda da će mnoge želje za poboljšanje stanja morati da sačekaju 2016. godinu.

U Srbiji se za zdravstvo izdvaja tek 260 evra po stanovniku, za razliku od, na primer, Nemačke, u kojoj su ta izdvajanja 3.500 evra, ili od Hrvatske, gde se iz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << budžeta izdvaja 1.100 evra. Pitanje je može li zdravstveni sistem da ozdravi i koliko brzo.

Rad ministra zdravlja, u sagledavanju onoga što je urađeno u prethodnom periodu, naših pet sagovornika ocenilo je jačom trojkom.

"Ministarstvo zdravlja je bacilo težište svog rada na rešavanje pojedinih gorućih problema. Ono što ja očekujem je usvajanje nove zdravstvene politike koja će rešavati uzroke problema – u sferi ekonomije, organizacije zdravstvenog sistema i ljudskih resursa", kaže Dragan Delić, predsednik Lekarske komore Srbije.

Kao dobre poteze naši sagovornici izdvajaju osnivanje Fonda za lečenje dece u inostranstvu, odluku o ukidanju zabrane zapošljavanja (676 novih radnih mesta), odobravanje 1.207 specijalizacija, uvođenje Savetovališta za dijabetes, otvaranje Klinike za kardiohirurgiju u Nišu, poboljšanje ishrane u porodilištima, terapiju o trošku države za dečake obolele od Hanterovog sindroma.

U poplavama, pre svega onim prolećnim, bujice su odnele živote, ali i uništile zdravstvene objekte i medicinsku opremu.

"Ono što je svakako najveći uspeh zdravstvenog sistema je da nije došlo do epidemija, iako su postojali svi uslovi i nagađanja da su one neizbežne... Naši stručnjaci su bili na terenu, gde je mogla da se vidi i dobra organizacija, i kontinuirno pružanje usluga u vanrednim situacija", kaže Miljana Grbić, šefica Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji.

S druge strane, zaposleni u zdravstvu razumeju vanredne probleme, ali ne odustaju od zahteva.

"Ono što su problemi, to je svakako još uvek nepostignuta saglasnost o potpisivanju novog kolektivnog ugovora za zdravstvenu delatnost. Da podsetim - mi smo svoj štrajk zamrzli da bismo ušli u pregovore i potpisali ugovor. Ukoliko to ne bude urađeno, mi ćemo nažalost sledeću godinu početi sa štrajkom", kaže Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

A da se štedi, ipak, moraće se još više u novoj godini.

"Ne ući u zamku da se svima na isti način ograniči priliv sredstava, nego da se napravi određena diferencijacija ili nešto slično gde će se učiniti da oni centri koji mogu da vuku razvoj medicine imaju adekvatne uslove", ističe Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Građani kažu da u Novoj godini očekuju kraće liste čekanja za operacije, poput operacije katarakte ili kuka, zatim kraće čekanje na dijagnostičke procedure (magnetna rezonanca, skener...), kraće čekanje na terapiju zračenjem, efikasniju birokratiju, smanjenu korupciju, lečenje i kod privatnika o trošku države.

"U narednoj godini trebalo bi da država počne da finansira dijagnostiku retkih bolesti u zemlji, za sada se to radi samo u inostranstvu. Takođe, potrebno je uključiti i nove pacijente kojima je potrebna enzimska terapija, ali i odrasle", kaže Marija Joldić, predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti.

I deo toga biće teško ostvariv, jer je predloženi budžet za zdravstvo za narednu godinu manji za milijardu dinara. Sva je prilika da će mnoge želje za poboljšanje stanja u zdravstvu sačekati 2016. godinu.

Nastavak na RTS...