Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Jun.2020, 12:22
Od bunta do antivladinog pokreta
Nedavno je obeleženo godinu dana od početka masovnih protesta u Hongkongu.
Oni su započeti kao odgovor na predlog zakona o omogućavanju izručenja osumnjičenih u druge jurisdikcije, sa kojima Hongkong do tada nije imao sporazume o izručenju, što uključuje i kontinentalni deo Kine. Vlasti su kasnije povukle predlog tog zakona, ali su građani ostali na ulicama. Suštinski, ono što je počelo kao protest protiv tog kontroverznog zakona pretvoreno je u antivladin pokret. Sve >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ovo je dovelo do duboke političke krize u Hongkongu.
U centru te političke krize kao organizator demonstracija našao se je i Centar za nenasilni otpor (Canvas). Reč je o organizaciji koju su 2003. godine osnovali Srđa Popović i Slobodan Đinović, nekadašnji lideri Otpora. To je organizacija koja se zalaže za upotrebu nenasilnog otpora i za promovisanje ljudskih prava i demokratije. Od osnivanja Canvas sarađuje sa prodemokratskim aktivistima iz više od 50 zemalja, uključujući Iran, Zimbabve, Burmu,Venecuelu, Ukrajinu, Gruziju, Palestinu, Zapadnu Saharu, Zapadnu Papuu, Eritreju,Belorusiju, Azerbejdžan, Tongu, Tunis i Egipat. Između ostalog, Canvas deluje kao odgovor na zahteve za pružanje pomoći i nudi besplatnu obuku aktivistima.
Imajući u vidu da su osnivači ove organizacije imali značajne uloge u Otporu krajem devedesetih godina u svrgavanju tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića oni su pokazali značaj nenasilnog otpora u praksi. Suštinski tada je grupa studenata sa srpskog univerziteta kroz promovisanje nenasilja, uz humor i pop-kulturu, pokrenula revoluciju i kreirala jedan vid nacrta globalnih pokreta mladih. Umesto oružja borili su se logotipovima, parolama i smehom. To je poremetilo status kvo i omogućilo im da budu korak ispred tadašnje vlasti koja je odgovorila silom.
Ono što je tada počelo kao maleni građanski protest preraslo je u popularni pokret od 70.000 ljudi, i to u roku od samo dve godine, što je u značajno meri doprinelo padu Miloševića. Time je redefinisan politički aktivizam koji se pre svega obratio mladima i nezadovoljnima.
I taj koncept nenasilja je pobedio u odnosu na silu. Primena humora je suštinski najznačajnija u osporavanju autoriteta i svemoći. Učesnici borbe protiv Miloševića dobro pamte mnoge duhovite akcije Otpora.
„Nismo radili ništa suvo i politički, jer je politika uglavnom dosadna, a želeli smo da sve bude zabavno, ili, još bolje – smešno“, objasnio je svojevremeno Popović. U skladu sa tim je, na primer, jedna grupa Otporaša svojevremeno je prošetala magarca okićenog lažnim vojnim ordenjem kroz Kruševac, policija je uhapsila aktiviste ali nije znala šta da radi sa magarcem.
„Otvorili su maricu i dvadeset minuta je petnaest policajaca pokušavalo da ugura magarca u policijsko vozilo“, priseća se Srđan Milivojević, bivši aktivista Otpora. „Narod je vikao: ’Ne tuci magarca! Ne tuci narodnog heroja!’“ Ovakve akcije koje su ismevale režim, praćene hapšenjima, završavale su na naslovnim stranama, dok je politička represija dovela do urušavanja legitimiteta vlasti i izazvala podele među Miloševićevim pristalicama.
Sličan koncept je pokušan kasnije i u Rusiji. Uostalom obuku aktivista u Rusiji je radio i Cavas. Kremlj je svojevremeno bio jako uznemiren zbog jedne postavke Lego kockica i drugih igračaka u Sibiru tako da su lokalne vlasti uvele zabranu „okupljanje neživih objekata“. Ali ovaj koncept nenasilnog metoda nije „zaživeo“ u toj državi.
S druge strane, ovaj koncept se pokazao više nego uspešnim u drugim brojnim svetskim državama. Od osnivanja Canvas-a njihovi treneri obučavali su aktiviste u nizu država, uključujući Gruziju, Ukrajinu, Belorusiju, Albaniju, Kirgistan, Uzbekistan, Liban i Egipat.
„Obučavanje aktivista je postala naša profesija“, ističe Popović. „Prva lekcija se tiče izgradnje jedinstva uz pomoć snažne vizije budućnosti. Objašnjavam im kako da ujedine pristalice različitih ideoloških profila oko zajedničkog cilja, kako bi osvojili preko 50 odsto glasova“, naglašava on.
Značajnu ulogu Canvas ima upravo u prenošenju znanja aktivistima u državama kako bi došlo do promena u njima. Tako je bilo u slučaju građanskog pokreta otpora Kmara (Dosta!) koji su učestvovali u mirnoj promeni vlasti u Gruziji 2003. godine, ali i Pora (Vreme je!) koji su pružali otpor u Ukrajini u periodu 2004–2005. Takođe, pomogli su u promeni vlasti u Libanu 2005. i na Maldivima 2008. Njihov priručnik - „Nenasilna borba: 50 krucijalnih tačaka“ - preuzet je 17.000 puta u Iranu tokom predsedničkih izbora 2009.
Osim uspeha, kao što je već rečeno, bilo je i pokreta za demokratiju koji nisu uspeli, kao što je to u slučaju Egipta. Naime, Canvas je imao značajnu ulogu pre svega u pružanju pomoći egipatskom omladinskom pokretu “6. april”. Nažalost, to nije dovelo do razvoja demokratije u toj državi. Godinu i po pre nego što je započelo Arapsko proleće, grupa mladih egipatskih blogera i aktivista prisustvovala je treningu Canvas-a i postala je sastavni deo anti-mubarak protesta 2011. godine.
Današnji rezultati tog preokreta su razočaravajući uprkos tom početnom optimizmu koje je donelo Arapsko proleće. Inače, Popovića pojedini mediji su nazivali i tajnim organizatorom Arapskog proleća.
Na pitanje zašto demokratske promene nisu uspele u Egiptu, Popović je u jednom intervjuu odgovorio da su “verovatno pre vremena proglasili igru završenom”. “Protresli su drvo, oslobodili se Mubaraka, priredili zabavu i otišli kući”, objasnio je Popović, dodavši da je problem bio i nedostatak jedinstva. Prema njegovoj oceni, da su na primer bili u stanju da formiraju prelaznu vladu od omladinskog pokreta, vojske, Muslimanskog bratstva, onda bi postojala mogućnost razvoja demokratije u toj zemlji. Rezultati preokreta u toj državi bi bili bolji za sve u svakom slučaju.
Nedostatak jedinstva je bio problem i u Siriji. I tu je zabeležen još jedan neuspeh u pokušaju promene. Između ostalog, Popović u istom intervjuu kaže da promene u Siriji nisu uspele jer je izabrana pogrešna bitka. Objasnio je da u slučaju da je opozicija postigla jedinstvo između Kurda, Arapa i hrišćana, ishod bi možda bio drugačiji, ali da su oni započeli borbu u ratu koji se ne može pobediti. “Borba protiv Asada je poput boksa sa Majk Tajsonom, a vi ne želite da izazovete Tajsona u bokserski ring. Želite da ga izazovete u šahu”.
Njihovi kursevi o nenasilnim metodima za smenu vlasti suštinski se svode na planiranje i primenu taktike: kako postići jedinstvo, podstaći na građansku neposlušnost, organizovati bojkote, koje slogane odabrati, kako koristiti muziku. Njihov metod sastoji se od četiri faze: analiza situacije, osmišljavanje operacije (ono što treba da se uradi), sprovođenje u delo (kako pobediti, ko radi šta, kada, kako i zbog čega), i razmatranje tehničkih aspekata (logistika, koordinacija i komunikacija). Jedan od ključnih elemenata uspeha u nenasilnoj smeni je identifikacija stubova moći, kao što su policija, vojska, institucije ili mediji – tako da se deo aktivnosti usmeri ka njima kako bi se ljudi u tim organizacijama ubedili da otkažu poslušnost nadređenima.
Aktivnosti Canvasa širom sveta pokrenuli su pitanje i njihovog finansiranja. Uostalom finansiranja je uvek vezano za pitanje - da li i ko stoji iza tih aktivnosti. Mediji su više puta aktivnosti Canvas-a povezivali sa američkim interesima. U srpskim medijima se pisalo i o prijateljstvu Popovića sa Robertom Helvejem, bliskim saradnikom Džina Šarpa, politikologa sa Harvarda čija doktrina se zasniva na konceptu nenasilne borbe.
U predgovoru za treće izdanje „Od diktature do demokratije“, Šarp navodi: „Kada smo posetili Srbiju nakon pada Miloševićevog režima, rekli su nam da je ova knjiga imala ogroman uticaj na opoziciju .“ Na seminaru održanom u Budimpešti tokom leta 2000. godine, koji je organizovao IRI, Popović i druge vođe Otpora sreli su se upravo sa Šarpovim bliskim saradnikom Helvejem. Reč je o veteranu rata u Vijetnamu, bivšem vojnom atašeu u Rangunu i pukovnik u penziji, predavaču u vojnoj školi pri Obaveštajnoj agenciji za odbranu (DIA).
Popovićeva verzija događaja se razlikuje: „Od njih nismo ništa naučili“, insistira. „U Budimpešti smo videli Helveja tokom četiri dana i od toga je napravljena priča da su došli zli Amerikanci. Mi smo ranije došli na tu ideju.“ Popović je u međuvremenu nastavio da se viđa sa pukovnikom Helvejem, koji je postao njegov prijatelj i profesor. Na pitanje o saradnji sa pukovnikom američke vojske Popović je rekao da ga on ne posmatra kao pukovnika vojske. „A i da je pukovnik vojske ne pričamo o vojsci; ideologija Otpora je bila nenasilna“, naglasio je Popović.
Po pitanju finansija, interesantno je i da su na sajtu ove organizacije navedeni prijatelji, ali nema spisak stranih donatora. U pojedinim medijima je pisalo, na primer, da je američki ogranak belgijske Fondacije kralja Boduena Kanvasu dao 2,5 miliona dolara između 2006. i 2015. godine, za sprovođenje projekata u Siriji i Egiptu, ali zvaničnih podataka nema. Kada je reč o finansiranju preko projekata, predstavnici Canvas-a kažu da su „sarađivali sa preko trideset organizacija“, bez preciziranja naziva tih organizacija. Osim u slučaju Egipta, gde je istaknuto da su sarađivali sa Fridom hausom.
To i aktivnosti Cavas-a zato u svakom slučaju izazivaju kontroverze svuda gde se pojave.Uostalom od kraja Hladnog rata do danas pokazalo se aktivni nenasilni otpor koristi kao faktor destabilizacije i smene vlasti. U tom kontekstu, svakako da će svaka opozicija želeti da nauči o metodima smene vlasti od njih jer su se pokazali generalno uspešnim, ali i da će svaka vlast pokuša da spreči njihovo delovanje u svojoj državi. Zbog toga je uostalom Canvas i bio proglašen nepoželjnim u pojedinim zemljama.
