Izvor: Vesti-online.com, 15.Avg.2015, 06:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Vozuće do Salopeka
Srbinu Dragoljubu Popoviću su mudžahedini u jesen 1993. u logoru Orašac u Bosni ritualno odsekli glavu. U logoru u Jablanici kod Tešnja, koji je u septembru 1992. godine zauzela Vojska Republike Srpske, pronađene su fotografije mudžahedina sa odsečenim glavama trojice srpskih vojnika - Blagoja Blagojevića, Brane Đurića i Nenada Petkovića.
Pred kraj bosanskog rata gubi se trag grupi od 64 srpska borca i civila zarobljena na Ozrenu, gde su Alahovi ratnici odsecanjem glava >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ubili Momira Mitrovića, Predraga Kneževića i Gojka Vujičića.
Sem srpskih medija koji su preneli ekskluzivno otkriće splitske "Slobodne Dalmacije", koja je došla u posed jezivih snimaka gde Alijini arapski ljubimci oštre sekire i spremaju panjeve za krvavi pir, niko se nije naročito potresao.
A trebalo je. Jer baš tamo je sadašnja Islamska država vežbala za vratove onih koji su ih stvorili, ne sanjajući da će islamski Frankenštajn zakucati i na njihova vrata.
Nesrećni Tomislav Salopek, ni kriv ni dužan, postao je zvezda svetskih medija. Urednike su svrbeli prsti da krvožednoj publici podare slike tela bez glave, sa nožem i crnom zastavom zabodenom u pesak egipatske pustinje. Neki su se uzdržali, neki ne, dosoljavajući rane izbezumljenoj porodici, dodatno sluđenoj opreznim izjavama da "snimak, možda i nije autentičan..."
Krokodilske suze tvoraca islamskog Frankenštajna, koji im je tako dobro poslužio u borbi protiv zlih i hegemonistički nastrojenih Srba, takozvanih malih Rusa, liju bez prestanka. Oni koji su na nas slali krvoloke da vežbaju hirurgiju naživo, oni kojima su fanatici trebali da obaraju Asada i ostale nepoćudne arapske elemente, sada se, kobajagi, hvataju za glavu.
Dok se glave nevinih kotrljaju pustinjom.
Zapad se fino i elegantno izmakao, prepustio da teče tuđa krv, kao što je radio i na balkanskom buretu baruta, koje je zapalio i čija eksplozija, dve decenije nakon rata, i dalje odjekuje.
Zapad se izmiče, a ludaci svih fela i nacija likuju nad Salopekovom glavom, kao da je taj nesrećnik što je kao i mnogi sa ovih prostora krenuo u nedođiju trbuhom za kruhom, za bilo šta i bilo kome kriv.
Ali, seme zla je posejano, ni Bog ga neće iskoreniti iz ludih glave koje su dozvolile da budu tuđe oruđe.
U današnjoj Bosni neki novi Kalaji koji sede na čelu sudova u Sarajevu lakonski guraju pod serdžade i tepihe zločine mudžahedina i njihovih domaćih mentora, na čelu sa rahmetli Alijom. Oni žrtve dele na one prvog i drugog reda jer nije baš zgodno otkriti ko je glavoseče poslao u bosansku vukojebinu da pomognu pravednu borbu poturica, ko im je doturao puške i handžare, ko je bio krvava pešadija NATO-a koji se zadovoljio da ratuje sa bezbedne visine.
Dok su sekli glave Srbima, a u Avganistanu i Čečeniji Rusima, bejahu poželjni partneri, doduše s malo neprijatnim navikama da deru kožu sa živih, vade oči i kasape, što baš i nije medijski zgodno. Kad su rešili da pređu na zapadnjačke vratove, e onda je vrag odneo šalu.
Da je svet bar jednom rečju osudio usekovanje glave Dragoljuba Popovića u Orašcu, ne bi danas morao da lije krokodilske suze nad sudbinom nesrećnog Tomislava Salopeka.
Krv je ljudska, pisao je Njegoš, 'rana naopaka. Kad izbije na nos, kasno je za kajanje.
Nastavak na Vesti-online.com...
