Izvor: RTS, 09.Nov.2014, 20:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od Rame do Hodže, sedam decenija pauze

Premijer Albanije Edi Rama dolazi u Beograd. To je prva zvanična poseta na najvišem nivou jednog albanskog državnika posle 68 godina, odnosno od posete Envera Hodže.

Tadašnji lider Albanije Enver Hodža boravio je u Beogradu čak devet dana, od 23. juna do 2. jula 1946. godine.

Bio je to početak kratkog perioda dobrih odnosa dve zemlje. Nekoliko dana kasnije, u Tirani je potpisan ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći, koji je uključivao čak i vojnu pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ukoliko jedna od država bude napadnuta.

Neposredno po završetku rata, Jugoslavija je materijalno, ali i dipolomatski mnogo pomagala Albaniji. Prva je priznala Hodžinu vladu.

Posredovala je u vezi sa prijemom Albanije u Ujedinjene nacije i na mirovnoj konferenciji se zalagala da i Albanija dobije ratne reparacije.

Mesec dana pre donošenja rezolucije Informbiroa, 1948. godine, Hodža je isticao svestranu pomoć Jugoslavije. Međutim, nekoliko dana po donošenju rezolucije, otkazao je sve ekonomske sporazume s Jugoslavijom, a stručnjaci su u roku od 48 sati morali da napuste Albaniju.

Naredne godine odnosi su prekinuti, a provokacije i granični incidenti s albanske strane su sve češći.

Posle Staljinove smrti i posete Nikite Hruščova Beogradu 1955. odnosi se ne poboljšavaju. Uporno se protivreči destaljinizaciji, a Hodža i prekida odnose sa Sovjetskim Savezom i okreće se Kini. Ali, kada je počelo otvaranje Kine prema svetu, Albanija i s njom prekida odnose.

Hodžin strah od suseda, revizionista i imperijalista rezultirao je izgradnjom hiljade bunkera i izolacijom zemlje.

Odnosi sa Jugoslavijom su na mrtvoj tački, a Albanija podržava i pomaže separatističku politiku i proteste kosovskih Albanaca. Iako su odnosi dve zemlje loši. Ipak, 1971. godine poslanstva su podignuta na nivo ambasada.

Deset godina kasnije, Albanija podržava separatističku politiku kosovskih Albanaca i njihove proteste.

Odnosi posle smrti Envera Hodže 

Posle Hodžine smrti 1985. godine i tokom devedesetih odnosi su na niskom nivou. Albanija je bila jedina zemlja koja je, 1990, na skupštini kosovskih Albanaca u Kačaniku, priznala samoproglašenu republiku kosovo.

Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, ponovo su prekinuti diplomatski odnosi da bi, posle promene vlasti u Srbiji 2000. godine, opet bili uspostavljeni.

Odnosi dve zemlje malo se popravljaju, ali se prekidaju posle jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine

Dve godine kasnije, šef albanske diplomatije Iljir Meta dolazi u Beograd, a krajem iste godine Srbija ukida vize građanima Albanije.

Iako su odnosi dve zemlje opterećeni mnogim pitanjima, poseta premijera Albanije prilika je i da se razgovara o ekonomskim odnosima koji su takođe na niskom nivou.

Prošlogodišnja robna razmena iznosila je tek 110 miliona evra. Da bi se ekonomski odnosi poboljšali, jedan korak u tom pravcu učinila je nedavno Srbija, uvođenjem direktnog leta na relaciji Beograd-Tirana.

Nastavak na RTS...