Izvor: Megafon.co, 19.Avg.2020, 17:22
Od Poganova do Dobroševa i nazad – dva imena jednog sela
“Na pola puta je skretanje između Pirota i Dimitrovgrada. U podnožju Vlaške i Greben planine.”
Ukratko, ovako se, prema rečima Dušana Jovanovića, stiže do sela neobičnog imena – Poganova.
“Poganovo se spominje u turskim, onim, danačnim tefterima. Poreske knjige. I ono nije bilo sada gde je, ono je bilo još 2 km gore uz reku Ribni Dol. A Jerma je dole gde je sad, ona je bliža. Uglavnom se pominje kao Poganovo. Zatim 1878. godine dobija ime Dobroševo”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << objašnjava nam lokalni istoričar Cvetko Ivanov.
Od tada do danas selo je nekoliko puta menjalo ime u Poganovo, pa u Dobroševo.
“Ali nikako se nije kalemilo to ime, jer loš je koren i ne hvata se. I opet si je ostalo Poganovo”, kaže Ivanov kroz smeh.
Novinari: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Pressure – Riot
Legenda o nazivu Poganova
Cvetko Ivanov do sada je napisao 15 monografija o selima dimitrovgradskog kraja. Smatraju ga hodajućom enciklopedijom. A šalu o korenu koji se ne hvata, bolje ćete razumeti kada čujete šta kaže legenda o nastanku imena Poganovo.
Foto – Sonja Urošević
“Ima više legendi, ali najrasprostranjenija, možda i najverodostojnija je da – svi su Poganovčani radili na manastirskom imanju i sadili vinograd, lozu. Ali sa korenima naviše. Kalem u zemlju, a koren naviše. I kad vide pop – “Uf, pogani ljudi, pogani ljudi” i tako ostane Poganovo”, kaže Ivanov.
Sličnu, ali malo modifikovanu verziju ove legende ispričao nam je i vlasnik etno smeštaja Poganovska šopka, Dušan Jovanović. Njegova majka poreklom je odavde, a on se sa porodicom u selo vratio iz Beograda 2011. godine.
“Meštani sela Poganova su radili u manastiru, sadili vinograd. I da bi se nekako osvetili što su morali da rade taj dan, a bio je neki praznik, oni su kontra – koren je bio iznad zemlje, a ispod zemlje sadnica. I kad su videli ljudi, rekli su – To su pogani ljudi. I tako je nastala, kao, legenda.”
Cvetko Ivanov objašnjava nam da je to samo jedna od legendi koje se prepričavaju o ovom selu.
“Pa, postoji i da su štetni kao poganci. Da uvek neku pakost mora da ti naprave.”
Ovo je verovatno verzija nekog suparničkog sela, jer mi nismo imali takvo iskustvo.
Turizam u Poganovu
Prema popisu iz 2011. godine, u Poganovu živi tek tridesetak stanovnika. Ali ono što sprečava izumiranje ovog sela je gotovo netaknuta priroda i vekovima stari manastiri.
“Tu mogu ljudi da dođu, da uživaju u kanjonu reke Jerme. Reka Jerma i kanjon su specijalni rezervat prirode. Tu je takođe i manastir Sveti Jovan Bogoslov iz 14. veka, takozvani Poganovski manastir. Takođe u neposrednoj okolini tih sela postoje obeležene planinarske staze, putokazi. Ljudi mogu da planinare ka planini Greben i planini Vlaškoj i da uživaju u svim tim našim prirodnim lepotama”, kaže Dejan Cvetkov iz STC Caribrod.
Zato, nemojte da brinete zbog naziva sela, ništa ovde nije pogano. Naprotiv, stvoreno je za uživanje.
Foto – Sonja Urošević
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Samo u Srbiji – neobični nazivi sela”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet medije u 2020. godini.
.jpg)
