Izvor: Večernje novosti, 06.Mar.2016, 10:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od Hilandara sve do Rusije

ROĐEN u Đakovici, studirao u Prištini, živeo u Budvi, prijavljivao se u Legiju stranaca u Francuskoj i Španiji, ali je (srećom) odbijen, pa se samo naizgled pre 12 godina skrasio u Paraćinu, gde u školi u Sikirici predaje osnovcima istoriju. Zlatko Jovanović (45) sve je samo ne tipičan profesor. Uprkos statičnom zanimanju, avanturistički duh ga nije napustio, pa svaki letnji raspust, a i zimski, koristi za putovanja. Za vikend seda na moped i obilazi najrazličitija mesta po Srbiji. Usput >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kroji planove, smišlja logistiku i strategiju na koji kraj sveta bi još mogao da ode a da ne košta mnogo. - Imam običan skuter od 50 kubika, i on mi je najomiljenije sredstvo za putešestvija po Srbiji i Crnoj Gori. Razvija brzinu od 60 kilometara na sat, pa sam njime tako za tri dana stigao do Budve i sišao niz Durmitor. Poslednji put mopedom sam bio do Žiče i Studenice, preko Kraljeva. Poklonio sam se Stefanu Nemanji i njegovoj ženi, obišao isposnicu Svetog Save u planini, sišao u Sjenicu, prespavao u Ivanjici i vratio se u Paraćin preko Javora i Golije. Obožavam svoj moped i uživam u laganoj vožnji, iako mi svi kažu: "Crni Zlajo, batali taj skuter, pokvariće se i ostaviti te u nekoj nedođiji" - pripoveda nam Zlatko. Kada je letnji raspust, njegova žeđ za novim putovanjima raste. Zato je prošle godine, u julu, sa svojim kumom Stanislavom Ilićem šest i po dana vozio bicikl do Svete Gore i Hilandara. Prešli su 550 kilometara u jednom smeru, a vratili se vozom. Imao je krizu, kad zamalo nije odustao, a ostajali su i bez vode vozeći na skoro 50 stepeni magistralom kroz Halkidiki... A Zlatko čak nema svoj bicikl, nego ga je pozajmio od kuma.Zaliva manastirsko cveće u Hilandaru - Razmišljao sam o tome da uradim nešto veliko, pa mi je na pamet palo hodočašće do srpske svetinje. Inače, ne vozim redovno bicikl, mada sam sportista, planinar i u odličnoj kondiciji. Još jedan drug je pošao s nama, ali je odustao na makedonskoj granici. Spavali smo u šatorima na livadi, a u Grčkoj na plaži, zatim dve noći u Hilandaru i jednu noć u manastiru Esfigen, u kojem borave čuveni ziloti. Nismo čak imali ni vizu za Svetu Goru, ali smo, uz božju pomoć, ispred srpskog konzulata u Solunu sreli igumana Hilandara i tako došli do viza - objašnjava ovaj neumorni putnik.NISMO SIROMAŠNI Srbija je prebogata zemlja u odnosu na Peru i Kubu, iako mislimo da smo siromašni. Peruanci spavaju na ulicama jer nemaju kuće, a vozni park Paraćina veći je od onog koji ima glavni grad Lima. Ulazio sam u kubanske kuće. Sem stola i dve stolice, nema ničeg drugog. Pre toga, Zlatko je dva puta bio u Južnoj Americi. Prošpartao je uzduž i popreko Kubu, 14 dana bio u Havani i posetio grob Če Gevare. U Peru i Limu stigao je iz Španije, gde je gostovao kod svog prijatelja. Tamo je obišao i Kusko, staru prestonicu Inka na 4.000 metara nadmorske visine. Hteo je iz Lime u Argentinu i Buenos Ajres, ali mu nisu dali vizu, kao ni za Kolumbiju. Rusiju je proputovao vozom, jer je to najjeftinije prevozno sredstvo tamo. U Moskvi je bio nekoliko puta, u Sankt Peterburgu se poklonio svetoj carskoj porodici Nikolaja Romanova. Obišao je i baltičke zemlje: Letoniju, Estoniju, Litvaniju, Belorusiju, pa kavkaske zemlje. Više puta je bio i u Ukrajini. Stigao je čak i do razorene Čečenije, gde se prvi put ozbiljno uplašio za svoj život. Obišao je i Afriku. Jedini kontinenti na koje nije kročio su Severna Amerika i Australija. - Isuviše je daleko i skupo. Do sada sam se nekako snalazio, jer spavanje u hostelima staje svega desetak evra. Do Moskve sam, recimo, stizao za 35-40 evra. Ne trošim na cigarete, ne volim kafane, ali su putovanja moja pasija, pa na njih trošim - rezimirao je nesvakidašnji istoričar, koji, ipak, nije želeo da nam otkrije koja mu je sledeća ruta.Zlatko na putu za Hilandar POSTAO KOZAK I HADžIJA U Kijevu se Zlatko sprijateljio s kozačkim atamanom Valerijem Nozarenkom. Ispričao mu je da bi voleo da bude kozak, pa ga je ataman primio u kozačku organizaciju "Zaporožja". U mestu Čigirin, poklonio mu je 12 ari placa kraj Dnjepra. Bio je i u Jerusalimu, i stekao pravo da svom prezimenu doda prefiks Hadži.

Nastavak na Večernje novosti...