Izvor: Večernje novosti, 20.Apr.2014, 23:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od Đurine kuće prave birtiju

DA je Đura Jakšić živ verovatno bi upitao: „Šta radite sa mojom kućom?!“ Krov u njegovom domu u Skadarskoj ulici ne prokišnjava. Ima patos. Iz zidova ne bije vlaga. Ne deluje bedno, sirotinjski, kao dok je veliki pesnik i slikar u njemu stvarao. Događaju se i književne večeri, i izložbe. Ali, ima onih kojima to nije dovoljno. Hoće da zarade. Prave kafanu!U Jakšićevoj kući konobar nikada nije naplatio piće. Ni dok je pesnik bio živ, ni od sedamdesetih, kada je pretvorena u svojevrstan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dom njegovih kolega - po peru, i po kičici! Najnoviji tutor je, međutim, došao na „pametnu“ ideju. Da to promeni. Naime, Ustanova kulture „Parobrod“ upitala je Skupštinu opštine Stari grad da li može da potraži „namenskog partnera“ sa kojim bi u Đurinoj kući otvorili vinoteku ili „rakijateku“. Posao, koji bi donosio od 30.000 do 55.000 dinara mesečno, odvijao bi se pod parolom „kupujmo domaće“. Jer, ovde bi se točili „isključivo nacionalni brendovi vina, rakije i drugi autentični proizvodi“.- Kasno su se setili - uzdiše pesnik Matija Bećković. - Dok je Đura bio živ, mogli su. Sada je to jedino mesto u Skadarliji gde se vino ne prodaje. Otvaranje kafane ne bi imalo nikakvog smisla. Bilo bi uvredljivo. I za Đuru. On je pevao: „Pijem, pijem... al’ u piću/ još se nikad ne osmenu’...“ Sad bi se verovatno osmenuo na tu ideju.Đura Jakšić je voleo dobru kapljicu. Dok neke njegove kolege smatraju da bi pretvaranje njegove kuće u kafanu bilo u njegovom maniru, naročito zbog toga što bi se pilo samo „domaće“, pesnik Petar Pajić se ne slaže sa njima, pa kaže:- Đura je voleo da popije u kafani. Voleo je i da počasti goste, ali ne i da im to naplati. Sad od njegove kuće prave kuću-kafanu. Kuća Đure Jakšića bi trebalo da ostane kuća kulture, a ne da se pretvori u birtiju. Mile iz antologijskih Jakšićevih stihova više nema. Nema ni Ane koja toči i služi, dok za Milom Đurino srce tuži. Hoće li „tuđe ruke“ u njegovoj kući „vino da nose“, objašnjava nam Milena Rajković, direktorka „Parobroda“:- Naš predlog za revitalizaciju Kuće Đure Jakšića bio je da se izda trećina prostora, s obzirom na to da u Skadarliji ne postoji niti jedan objekat takve namene. Ovaj projekat zasada nije zaživeo, pa ćemo nastaviti na drugi način da se snalazimo.Ugledni pisci, slikari, dramski umetnici, akademici, koji su godinama slavili ime Kuće Đure Jakšića, kao svetlog mesta srpske kulture, sa žaljenjem konstatuju da su programi koji se bave očuvanjem tradicije postali nepoželjni u njoj.- Koliko mi je poznato, kuća velikog srpskog pesnika i slikara jedan je od retkih autentičnih objekata u našoj državi u kojima se organizuju večeri isključivo umetničko-književnog tipa - kaže književni kritičar i univerzitetski profezor dr Bojana Stojanović Pantović. - Pitam se da li bi na primer u Vajmaru dozvolili da se Šilerova kuća pretvori u kafić ili noćni klub povezan sa prodajom i konzumacijom alkohola.Savremeni noćni klubovi, podsetimo, nisu povezani samo sa prodajom i konzumiranjem alkohola, već i - narkotika.- Može samo da se nagađa šta bi se dogodilo u slučaju da Kuća Đure Jakšića izraste u nešto drugo, ako danas dok je još samo galerija na vratima piše: „U toku radnog vremena strogo je zabranjeno pušenje, konzumiranje alkohola i drugih opojnih sredstava...“ Ova napomena inicira i pitanje šta se konzumira pod krovom u Skadarskoj 34 kad prođe radno vreme. Jer, sličnih napomena nema ni u beogradskim muzejima, niti galerijama - kaže Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice Beograda, i dodaje da je zločin i prema Đuri Jakšiću i prema Skadarliji da se njegova kuća pretvori u kafanu.- Da ovo vidi, Đura bi se prevrnuo u grobu - zaključuje Ajdačić. I LOGO JE SRAMOTAOD kako je „Parobrod“ preuzeo ulogu „upravnika“ nad Kućom Đure Jakšića, kao značajna novina uveden je novi logo, čiji je autor Saša Pantić. Na njemu se ne vidi lik Đure Jakšića, već samo crna mrlja koja podseća na šešir.- Ovo je sramota. Ne samo za one koji su logo izabrali, već i za Beograd i Srbiju - kaže Petar Pajić. - Pokazuje naš odnos prema kulturi, prema poeziji i velikim pesnicima. Kao da se neko bori da imamo što više zaboravljenih umova. Šešir nije glavna Đurina karakteristika, da bi ga samo on predstavljao.

Nastavak na Večernje novosti...