Izvor: Blic, 06.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Božića, Bog je s nama
Od Božića, Bog je s nama
Evo nas, naša duhovna deco, u trećoj godini Treće Hiljadugodišnjice od Rođenja Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, u onoj skromnoj pastirskoj Pećini u Vitlejemu, radi našega ljudskog i svekosmičkog spasenja. Od tada do danas Sin Božiji, Koji je u toj Pećini rođen kao Sin Čovečiji od Duha Svetoga i Presvete Bogorodice, bivao gonjen i progonjen, ali Ga ni ondašnji, niti ijedan drugi Irod, nije mogao ubiti ili prognati iz toplih i čistih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jasala ljudskog vernog srca i bića, niti iz središta naše prirode i našeg sveta, života i istorije čovečanstva.
Zato, kao što su u vreme Rođenja Hristovog sveti Angeli Vitlejemskim pastirima blagovestili Radost veliku i Slavu Božiju i Mir na zemlji i Dobru volju među ljudima, jer se rodu ljudskom i svemu svetu rodio 'Spas, Koji je Hristos Gospod” (Lk 2, 10–14), tako i mi danas blagovestimo vama istu Radost veliku Slave Božije i ljudske, isti Mir Božiji i ljudski, istu Dobru volju Božiju i ljudsku. Jer je Isus Hristos juče, danas i do veka isti (sr. Jev 13, 8).
Iako Božić pada u zimsko vreme, Božić je, po rečima Svetih Proroka, Apostola i Otaca Crkve naše, radosno zasijao, i neprekidno do danas sija, kao Večno Proleće vasceloj vaseljeni, jer nas ljude, i svu tvorevinu, kao fizičko sunce u proleće, Božić povraća istinskom obnovljenju i novome, večnome životu.
Za Novorođenog u Vitlejemu od Svete Bogorodice – Hrista Spasa veli Sveti Kirilo Jerusalimski (polovinom 4. veka): 'Ovaj je Onaj Koji jeste, i Koji je večno bio (v. 2. Moj 3, 14; Jn 1, 1–3), Ocu Saprisnosušti, Sin Jedinorodni (Jn 1, 18), Jedinoprestolni, Ravnomoćni, Svesilni, Bespočetni, Nesazdani, Neizmenljivi, Nevidljivi, Neizrecivi, Neshvatljivi, Neobuhvativi, Nedomislivi, Neograničeni. Ovaj je Izvor života (Ps 49, 1; Jn 14, 6), od Izvora života Očevog proističući. Ovaj je Reka Božija (Ps 45, 5; 64, 10), što ishodi iz bezdanog Izvora Božijeg, no ne odvaja se od Njega. Ovaj – Riznica Dobrote Očeve i beskonačnog Blaženstva. Ovaj – Voda života, što život svetu i ljudima daruje (Jn 4, 14; 10, 10). Ovaj je Zrak Nesazdani, što se rađa no ne odseca od Prvosvetlećeg Sunca. Ovaj je Bog Logos, što je jednom rečju sve tvari iz nebića u biće priveo i sastavio (Jn 1, 1–3; Jev 1, 2–3; Kol 1, 16). Ovo je Onaj Koji nas je stvorio po obrazu Božijem (1. Moj 1, 27; 2, 5; Kol 3, 10), a sada se Sam učinio čovekom po obrazu našem. Čovek, no ujedno i Bog!”
Drugi Sveti Jerusalimljanin, Prepodobni Jovan Damaskin (8. vek), takođe govori: 'Danas – na Božić – rađa se Sin Božiji Jedinorodni (Jn 3, 16–18), Sijanje Slave Njegove, Obličje večnosti i bića Njegovog (Jev 1, 3), Očev Izraz i Logos (=Reč=Slovesnost), kroz Kojega je Otac svetove i vekove stvorio (Jev 1, 2), kroz Kojega je postalo sve vidljivo i nevidljivo (Jn 1, 10; Kol 1, 16). Jer Logos Očev danas – na Božić – neizmenljivo je postao Telo, to jest istinski Čovek (Jn 1, 14; Fil 2, 6–7), od Duha Svetoga i Djeve Bogorodice, i tako postao Posrednik Boga i ljudi (1. Tim 2, 5) – Jedini Čovekoljubac.”
Eto, draga braćo i sestre, zašto je Gospod Isus Hristos nazvan Emanuil=S nama Bog, zato što je postao Istinski Čovek, ostajući Istinski Bog. Otuda Hristos Emanuil znači: Bog je s nama u našoj ljudskoj duši i telu, u našoj prirodi, u našem svetu i životu, na našoj Zemlji i našem Nebu, u našoj istoriji i našoj večnosti. Bog je s nama kao Život i Istina, kao Dobro i Svetost, kao Pravda i Mir, kao Ljubav i Svetlost. I sve to večno i besmrtno, i u ovom i u onom svetu i životu.
Od Božića, Bog je s nama u našoj ljudskoj prirodi i u sveukupnoj prirodi oko nas. Nije ukinuo ni razorio našu prirodu, i sveukupnu prirodu na Zemlji i u svemiru, nego ih je obnovio i u besmrtnost pozvao, jer je On njen Tvorac i Promislitelj prirode, Spasitelj i Osmislitelj čoveka i svemira. Gospod Hristos je Svojim Ovaploćenjem u čoveka, to jest Svojim Očovečenjem, uzdigao Čoveka i iznad Anđela i Arhanđela, zato što je Bog Tvorac tako hteo i tako blagoizvoleo – iz neizrecive ljubavi Svoje i čovekoljublja prema čoveku i rodu ljudskom – da čovek bude i ostane najmilije stvorenje i središte Ljubavi Božije, u Sinu Ljubljenom i Ovaploćenom. Zato je Božić za nas hrišćane istinsko i večno Proleće, proleće neprolazne Radosti i večne Slobode, spasonosne Ljubavi i večnoga Života.
Zato, kada se usred spoljašnjeg rimskog svetskog mira, a dubokog unutrašnjeg nemira svih tadašnjih ljudi i naroda, rodio Hristos Spas, istinski Mirotvorac i Umiritelj, Sveti Anđeli, radosni su zbog Njegovog rođenja i našeg ljudskog spasenja, pevali pred vitlejemskim pastirima nad Pećinom radostotvornu i mirotvornu pesmu: Slava na visini Bogu, i na zemlji Mir, među ljudima Dobra volja – ljudska i Božanska.
Danas, braćo i sestre, ista pesma odjekuje o Božiću i od Božića svima nama, i svima ljudima dobre volje u ovom i ovakvom svetu, u ovom i ovakvom teškom veku naše ljudske istorije, makar ona ličila u mnogome na onu istoriju ondašnjeg rimskog sveta i vremena. Jer Bog nikada nije napustio ovaj i ovakav naš svet, makar on bio toliko grešan i obuzet tolikom nepravdom i smrtnim strahom od većih katastrofa, ratnih i ekoloških. Od Hristovog Rođenja i Bogoočovečenja, Bog je u njemu prisutan kao Emanuil – Spasitelj, S nama–Bog – nas Spasavajući, Preporađajući, Obesmrćujući, Vaskrsavajući i Obožujući.
Ovaploćenjem i Očovečenjem Svojim Hristos Gospod je visoko počastvovao ljudski duh i dušu, a takođe i ljudsko telo i celokupnu materiju, kako opet svedoče Sveti Apostoli i Sveti Oci Pravoslavlja, i kako naša Sveta Crkva praktično ispoveda i pokazuje poštovanjem Svetih Ikona i Svetih Moštiju, Časnoga Krsta i Svetih Hramova. Naročito pak i prvenstveno, Svojom Božanstvenom Liturgijom – spasonosnom tajnom stvarnošću Tela i Krvi Hristove u Svetoj Evharistiji, kojima se pričešćujemo i tako zajedničarimo u Hristovom Božanstvu i Hristovom preobraženom i oboženom Čovečanstvu, postajući istinski pričasnici=zajedničari Božanske prirode (2. Pt 1, 4). Jer samo čovek kao ličnost, i čovek u zajednici sa drugima sebi jednakima, bogolikim i hristolikim ljudima, braćom svojom, jeste prava i ničim zamenljiva prirodna i istorijska, i istovremeno eshatološka i natprirodna Vrednost i Dragocenost. Ne teoretska i apstraktna, nego stvarna i opipljiva, kao Hristos Ovaploćeni i Očovečeni.
Zato vas, braćo i sestre, molimo da u sebi i oko sebe, u narodu svome i ljudima i narodima oko sebe, cenite i poštujete pre svega i iznad svega pravoga čoveka i prave ljude kao bogolike i neprikosnovene ličnosti, večnu braću svoju. Ali isto tako da cenite i poštujete pravu ljudsku bratsku zajednicu u Živoj Crkvi Novorođenoga Hrista Emanuila i Spasitelja.
Ovu svesvetu bogočovečansku tajnu – događaj, ovo jedinstveno nebozemno čudo – stvarnost Hrista kao Crkve i nas u Hristu – Crkvi, oseća i doživljava svako istinsko ljudsko srce danas na Božić. Naročito pak srce našeg napaćenog ali Bogožednog i Hristoljubivog naroda, Naroda Pravoslavnog.
Posebno se o ovom Božiću obraćamo bratski i roditeljski, sa puno brige ali i nade, našoj braći i deci na raspetom Kosovu i Metohiji, pozdravljajući ih Božićem i ohrabrujući ih Božićem: da izdrže velika iskušenja kojima su podvrgnuti, da istraju u odstojavanju pravde i slobode Božije i ljudske, te da u dušama svojim u preostalim Crkvama, Manastirima i domovima svojim predosete Proleće Slobode i Pravde, proleće Slave Božije i Mira na zemlji među ljudima.
Takođe podsećamo sve naše vernike, i sve ljude dobre volje, da stotine hiljada prognanika i izbeglica sa svojih vekovnih ognjišta još uvek očekuju našu bratsku pomoć i čovekoljublje, ne samo na Kosovu i Metohiji, nego svuda gde su rasejani.
Pozdravljajući našu duhovnu decu, kako u Otaybini tako i svuda u svetu, molimo ih da ostanu u veri svetih predaka naših i svojim životom svedoče o njihovoj i svojoj pravoslavnoj veri.
Ostanimo sa verom živom i istinitom, uspravno stojeći o Božiću i radi Božića, srca pastirski otvorenoga i anđelski i detinje radosnoga.
U ime tog i takvog bogoljublja i čovekoljublja sve vas radosno pozdravljamo: Mir Božji – Hristos se rodi! Blagoslovena Nova godina!
