Izvor: B92, 07.Mar.2013, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 228 prijava DRI samo 25 presuda
Beograd -- Spori sudovi, malo revizora, a veliki broj subjekata koji moraju da se kontrolišu - sve su to razlozi zbog kojih i dalje čekamo na presude koje je DRI podnela.
Sve to ide naruku počiniocima prekršaja koje kazna stigne onda kada su i oni, ali i javnost, već zaboravili na ono što im se stavlja na teret. Do tog trenutka, kao po pravilu, i okolnosti zbog kojih je podneta prijava budu znatno izmenjene.
Jako spora, ali dostižna pravda. Krilatica koja možda i najbolje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opisuje šta se dešava sa prijavama Državne revizorske institucije. Neke, iako su podnete 2009., još čekaju svoj epilog, dok ima i onih koje ni posle dve godine nisu čak ni procesuirane.
„Ja na to ne mogu da utičem. Institucija nema mehanizme da utiče na rešavanje naših prijava. Normalno da smo se borili za pooštravanje kazni, jer će samo ono doprineti smanejnju korupcije, ali se nismo izborili. Neverovatno da sporost u rešavanju prijava, ili visina kazne može da utiče sasvim negativno na ponašanje odgovornih lica u javnim finansijama. Šta kaže - platiću kaznu 10 ili 15 hiljada, ali ću i dalje praviti prekršaje“, kaže državni revizor Radoslav Sretenović.
U vremenu kada je borba protiv korupcije glavna reč domaćih političara, ideja o pooštravanju kazni još je daleka. Takođe i uvođenje krivične odgovornosti, ali i zabrana raspolaganja odgovarajućim sredstvima posle izrečene mere.
Od ukupnog broja prijava koje je DRI podneo od 2009. godine, sudovi su rešili tek svaku devetu. Od 25 presuda, 23 su bile osuđujuće, a dve oslobađajuće. Inače, ukupan broj prijava bio je 228.
Najveći broj prijava odnosio se na prekršajne postupke – 185, dok u znatno manjem broju slede prijave za privredni prestup - 29, kao i krivične prijave - 14.
Jaz između pokrenutih i rešenih prijava čini se još veći kada se analizira sadržaj prijava. Iz godine u godinu ponavljaju se iste stvari, što pokazuje da je Srbija još daleko od potrebnog nivoa finansijske discipline.
„Mislim da je tu jedan veći problem od rešavanja po prijavama DRI to što mnogi subjekti još nisu bili kontrolisani i što je mogućnost da neki prekršaj ostane neprimećen do momenta i dalje previše veliki“, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije za borbu protiv korupcije Transparentnost Srbija.
U Agenciji za borbu protiv korupcije navode da sporost pokazuje da sistem ne funkcioniše. Međutim, za njih je pozitivan korak to da će od ove godine biti rađena revizija koja, uz proceduru, treba da obuhvati i analizu toga da li je na nešto trebalo da se troši novac.
„To je, ako uzmemo primer javne nabavke, kada šumar raspiše tender da kupi dve hiljade kompjutera za zečeve i lisice, revizor će doći i utvrditi da je poštovan zakon, da je javna nabavka dobro sprovedena, da su sve procedure bile u redu, ali se još neće u ovom trenutku postavljati pitanje da li su zečevima i lisicama potrebni kompjuteri, a pare su potrošene“, objašnjava Zlatko Minić iz Agencije.
Boljoj situaciji na terenu mogli bi da doprinesu i drugi organi. Oni bi još ranije mogli da uoče da je došlo do kršenja zakona. Time bi se omogućilo ono što se sada čini nezamislivim - temeljnija kontrola, a samim tim i jača disciplina u trošenju para.
